(Biznis) Nikola Pavičić, predsednik UO "Sintelona" - Loši menadžeri, sraman izvoz

(Nikola Pavičić)

Jedini lek za srpska preduzeća su poboljšanje menadžmenta i saradnja sa inostranim partnerima, kaže Nikola Pavičić, predsednik UO "Sintelona".

Problem industrije u Srbiji nije svetska kriza, već ona sama nema dovoljno dobrih i konkurentnih proizvoda i zbog toga je izvoz srpske privrede tako mali, čak i na tržištima na kojima imamo posebno dobre uslove, kaže za "Biznis" Nikola Pavičić, predsednik UO "Sintelon". Ova kompanija iz Bačke Palanke, sada u stoprocentnom vlasništvu grupacije "Tarkett", svetskog giganta sa bazom u Francuskoj, retka je koja ima šta da ponudi svetu, a napravljena je domaćim rukama i pameću, i to bez bankarskih kredita.

Među tržištima sa posebnim, a neiskorišćenim uslovima za Srbiju svakako se ističe Rusija, sa famoznim Ugovorom o slobodnoj trgovini. Pavičić kaže da je izvoz u tu zemlju sramotno mali, jer "šta da ponudimo tržištu na kojem se nalazi konkurencija iz celog sveta". Jedino rešenje u dobijanju takvog proizvoda jeste preko odgovarajućeg inostranog strateškog partnera.

- To prvenstveno treba da urade srednja i mala preduzeća u Srbiji. U razvijenim zemljama ima mnogo firmi koje su sada u problemima, ali imaju odličan proizvod, najsavremenije tehnologije i razmišljaju gde da premeste svoj biznis. Tragedija je što mnoga naša preduzeća nemaju dobre menadžerske timove, a to je prvo što se mora uraditi. Ono što ja očekujem od Vlade je da izradu koncepta i programa oporavka srpske privrede poveri pametnim ljudima koji imaju iskustvo i dobre ideje. Kada se taj program stvori, iza njega će se svrstati privrednici i on će, dugoročno, dati prave rezultate, kaže prvi čovek "Sintelona".

Pavičićeva očekivanja za sada, nažalost, nemaju dobru osnovu jer, kako on kaže, velika je greška što nema odgovarajućeg odnosa između Vlade i Privredne komore Srbije. Kada bi se Vlada više oslanjala na predloge privrednika, kaže on, stvari bi izgledale sasvim drugačije, a mora se uvek imati na umu da nema situacije iz koje ne postoji izlaz.

- Vlada svojim dosadašnjim antikriznim merama nije dovoljno učinila. One nemaju potrebnu dubinu. Obezbeđivanje kredita sa prihvatljivim kamatama sigurno je pomoć mnogim preduzećima, ali to nije suštinsko rešenje. Nama su potrebne mere koje zadiru u sam koren krize. Zameram Vladi što se do sada previše bavila budžetom, a zaboravila je one koji stvaraju vrednosti i taj budžet pune. Ako hoćemo da imamo zdrav budžet, moramo imati zdravu ekonomiju.

A da zdrava firma može nastati, opstati i razviti se i u Srbiji, pokazuje upravo primer "Sintelona", firme koja je proglašena za najbolju u prošloj godini. Sve fabrike u sistemu napravljene su iz profita, bez kredita. Prošlogodišnji izvoz, samo iz pogona u Bačkoj Palanci, dostigao je blizu 150 mil EUR. Sa svojim fabrikama u Rusiji i Ukrajini među liderima je ekonomskog rasta u Srbiji i ovom delu Evrope.

- U svakom vremenu povlačili smo prave poteze. Prvi smo u Srbiji uradili privatizaciju, prvi napravili "džoint venčer" u Rusiji, najviše ulagali u nove tehnologije i ljude i uveli moćan informacioni sistem u poslovanje. Uz to, sve što sada imamo izgrađeno je od profita, bez ikakvih kredita. Danas, kad svetska ekonomska kriza drma sve, pa i nas, to što nemamo kreditnih zaduženja je jedan od najvažnijih uslova da iz nje brzo izađemo - podvlači Pavičić za "Biznis".

U se i u pravog partnera

"Sintelon" je u Rusiji i Ukrajini napravio fabrike i učvrstio položaj u vreme sankcija Srbiji i sada su one od odlučujućeg značaja za kompaniju. Izlet preko granice omogućio im je da 2002. godine uđu u strateško partnerstvo sa kompanijom "Tarkett". Od tada imaju rast prodaje od 25% godišnje, što nema nijedan evropski sistem. Takav rast pratila je i određena profitabilnost, ali sve vreme profit je ulagan u proizvodnju i u drugim fabrikama.

Tu se pokazalo da je "Tarkett" pravi partner, jer za svih sedam godina saradnje gotovo da nije povlačio dividende iz zajedničkog posla, već je ulagao. Poslednjim transakcijama "Tarkett" je u potpunosti preuzeo vlasništvo nad "Sintelonom", koji se tako inkorporirao u jedan od vodećih svetskih sistema u proizvodnji podnih obloga. Pored velikih poslova i promene vlasništva, biznis i fabrike najverovatnije ostaju gde su, u Bačkoj Palanci. Stvar, prirodno, zavisi od vlasnika, a Pavičić pretpostavlja da će sedište celog sistema koji je stvoren u Srbiji, Rusiji i Ukrajini ostati i dalje u Bačkoj Palanci.

(Napomena: tekst je preuzet sa sajta www.biznisnovine.com)