Dugo očekivane nove izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju

Dana 3. avgusta 2019. godine stupile su na snagu nove izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Izmenjeni i dopunjeni zakon će se primenjivati od 1. januara 2020. godine, uz odloženu primenu pojedinih odredaba od 1. marta 2020. godine, odnosno od 1. septembra 2020. godine.

Izmene i dopune pretežnim delom rešavaju nedoumice koje su se javile u praksi, dok drugim delom uvode potpuno nova rešenja i procesne institute u izvršnom postupku.

Značajna koncepcijska novina jeste proširivanje nadležnosti javnih izvršitelja u fazi sprovođenja izvršenja, ali i davanje javnim izvršiteljima novih isključivih nadležnosti i to u fazi određivanja izvršenja.

Suštinska novina ogleda se u nadležnosti za odlučivanje o predlogu za izvršenje i donošenje rešenja o izvršenju radi naplate potraživanja prema budžetu Republike Srbije ili lokalne samouprave (tj. kada je dužnik Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, ili bilo koji direktni ili indirektni korisnik budžetskih sredstava).

Javni izvršitelj postaje isključivo nadležan za sprovođenje izvršenja zajedničkom prodajom nepokretnosti i pokretnih stvari, kao i za izvršenje činjenja koje osim dužnika može preduzeti i treće lice.

U cilju ujednačavanja sudske prakse koja je ostala podeljena po pitanju nadležnosti za naplatu zakonskog izvršavanja (da li izvršenje sprovodi sud ili javni izvršitelj?) zakon sada eksplicitno propisuje da sud ostaje isključivo nadležan u postupcima izvršenja na osnovu izvršnih isprava u vezi sa porodičnim odnosima, osim kod naplate zakonskog izdržavanja, za šta su isključivo nadležni javni izvršitelji.

Bitna novina jeste i to da će javni izvršitelji biti isključivo nadležni za izvršenje rešenja za koja je zakonom propisano da se izvršavaju po službenoj dužnosti (npr. naplata sudskih taksi).

Zakon sadrži generalnu odredbu koja propisuje da će javni izvršitelji biti isključivo nadležni za sprovođenje izvršenja i kada je to propisano posebnim zakonom. Time je ostavljena mogućnost da u budućnosti javnim izvršiteljima pripadne i nadležnost u postupcima prinudne naplate poreza i lokalnih javnih prihoda.

Novim izmenama i dopunama institucionalizovana su posrednička ovlašćenja javnih izvršitelja na relaciji poverilac-dužnik. Naime, poveriocima je data posebna procesna mogućnost (ali ne i obaveza!) da pred javnim izvršiteljem pokrenu postupak dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja, i to pre pokretanja izvršnog postupka pred sudom. Ovaj vansudski postupak poverilac pokreće pisanim predlogom javnom izvršitelju, uz koji dostavlja izvršnu ili verodostojnu ispravu, nakon čega javni izvršitelj poziva dužnika da dobrovoljno izmiri potraživanje u roku ne dužem od 60 dana.

Osim činjenice da su troškovi vansudskog postupka znatno niži od troškova sudskog izvršnog postupka, za poverioce je od izuzetnog značaja i činjenica da pokretanjem ovog vansudskog postupka dolazi do zastoja roka zastarelosti potraživanja u trajanju od 60 dana. Kako se radi o sui generis vansudskom postupku izvršenja, isti će naknadno biti detaljnije regulisan odgovarajućim podzakonskim aktom.

Odluka Ustavnog suda kojom je usvojen zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete, čini novu izvršnu ispravu koju uvode ove izmene i dopune zakona.

Na ovom mestu treba spomenuti i preciznije definisan kapacitet i domašaj izvoda iz Registra zaloge i izvoda iz Registra finansijskog lizinga, kao izvršnih isprava. Naime, zakon sada striktno propisuje da se na osnovu pomenutih izvršnih isprava izvršenje može sprovesti samo na predmetu založnog prava (dakle, ne i na drugoj imovini dužnika). Iako do sada zakonski neregulisano, ovakvo rešenje je primarno preovladavalo u sudskoj praksi, mada su pojedini sudovi zauzimali i drugačija stanovišta.

Zakon dodaje novo sredstvo izvršenja, a to je "unovčenje drugih imovinskih prava izvršnog dužnika (žig, patent i drugo)".

Dosadašnje pravilo da se izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika može zahtevati samo na osnovu izvršne isprave, izmenjeno je novim izmenama i dopunama zakona. Zakon sada poveriocu daje mogućnost za sprovođenje izvršenja na celokupnoj imovini dužnika, bez obzira da li se postupak vodi na osnovu izvršne ili na osnovu verodostojne isprave.

Zakonodavac interveniše u cilju suzbijanja prakse da poverilac pokreće više izvršnih postupaka protiv istog dužnika, zahtevajući odvojeno namirenje više novčanih potraživanja, a koja su se mogla namiriti u istom izvršnom postupku.

U praksi se omasovila pojava da na osnovu iste izvršne isprave poverilac pokreće i vodi odvojene izvršne postupke radi naplate glavnog potraživanja, radi naplate zakonske zatezne kamate i radi naplate sudskih troškova. Takođe, u praksi se neretko događalo i da poverilac pokreće više izvršnih postupaka radi naplate potraživanja po pojedinačnim fakturama (kao verodostojnim ispravama), pri čemu je osnov svake pojedinačne fakture isti pravni posao (npr. faktura koje su izdate na ime mesečnih rata po osnovu istog kupoprodajnog ugovora).

Takvo postupanje poverilaca je uzrokovalo stvaranje troškova izvršnog postupka koji nisu bili nužni za namirenje potraživanja, a svakako su se naplaćivali od izvršnog dužnika. Upravo iz datog razloga novim izmenama i dopunama je definisano da u će takvim slučajevima poverilac imati pravo na naknadu samo onih troškova koje bi imao da je radi namirenja više formalno odvojenih potraživanja pokrenuo samo jedan izvršni postupak.

Apsolutnu novinu u izvršnom postupku donose instituti elektronske oglasne table i elektronskog javnog nadmetanja.

Zakon propisuje da će se dostavljanje preko oglasne table sprovoditi isključivo isticanjem na elektronsku oglasnu tablu suda. Očekuje se da će takvo rešenje u znatnoj meri doprineti efikasnosti i transparentnosti izvršnog postupka, ali i da će strankama olakšati pristup sudu.

Postupak javne prodaje vodiće se putem elektronskog javnog nadmetanja, i to najpre samo kao mogućnost počev od 1. marta 2020. godine, a već od 1. septembra 2020. godine elektronska prodaja će postati jedini vid javnog nadmetanja u postupcima prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari.

Značajno unapređenje koje donose nove izmene i dopune ogleda se i u mogućnosti za podnošenje predloga za izvršenje u elektronskom obliku. Zakon ne navodi detalje u pogledu načina i postupka podnošenja "e-predloga za izvršenje", pa se očekuje donošenje odgovarajućeg pravilnika Ministarstva pravde.

Zakon sada propisuje i jedan modifikovani vid izvršnog postupka pod nazivom skraćeni izvršni postupak. Taj postupak će se voditi u sporovima koji su u nadležnosti privrednog suda (tzv. privredni sporovi), a koji će biti moguće pokrenuti na osnovu sledećih verodostojnih isprava: (1) menice i čeka domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je potreban za zasnivanje potraživanja, (2) bezuslovne bankarske garancije, (3) bezuslovnog akreditiva, i (4) overene izjave izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da sa njegovog računa prenese novčana sredstva na račun izvršnog poverioca.

Suštinska odlika skraćenog izvršnog postupka jesu nešto kraći rokovi za postupanje stranaka i suda, što bi trebalo da doprinese ubrzanju postupka naplate potraživanja privrednih subjekata.

U prelaznim i završnim odredbama zakon nalaže da će se tekući izvršni postupci u kojima izvršenje sprovodi sud, a za čije je sprovođenje isključivo nadležan javni izvršitelj, nastaviti pred javnim izvršiteljem koga odredi predsednik suda. U datim predmetima izvršni poverilac će biti dužan da uplati samo 25% od propisanog predujma naknade za rad javnog izvršitelja, s tim da će postupak biti obustavljen ukoliko predujam ne bude uplaćen u roku.

I za kraj, osvrćemo se na rešenje koje je u prvim danima nakon stupanja izmena i dopuna na snagu izazvalo burne reakcije stručne javnosti, a koje propisuje samostalni član 166 stav 6 Zakona o izmenama i dopunama, koji glasi:

"Izvršenje na računu izvršnog dužnika koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona u blokadi duže od tri godine obustavlja se ako izvršni poverilac u roku od osam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona ne predloži promenu sredstva i predmeta izvršenja."

Nelogičnost citirane zakonske odredbe ogleda se u tome što je poveriocima ostavljen izuzetno kratak rok za izjašnjenje o daljem toku postupka, a koji se računa ne od dana početka primene zakona (1. januar 2020. godine), već od dana stupanja zakona na snagu (3. avgust 2019. godine). Imajući u vidu da je rok prekluzivan (tj. da dovodi do obustave izvršnog postupka u slučaju neblagovremenog izjašnjenja poverioca), uskoro očekujemo prva sudska tumačenja ove izuzetno kontroverzne zakonske odredbe.