(Biznis)Granični prelazi koče saradnju s Rumunijom

Robna razmena između Srbije i Rumunije mogla bi da dostigne 1 mlrd EUR, ali privrednici obe države ocenjuju da i pored podataka koji obećavaju, nije dovoljno učinjeno da se ekonomska saradnja dve zemlje unapredi i proširi. Predstavnik PKS u Temišvaru Mirko Atanacković je, kao jedan od suštinskih problema, koji "koči" privrednu saradnju, ukazao na problem graničnih prelaza između dve zemlje.

- Granični prelazi nisu otvoreni kod Jaše Tomića, Kikinde, kao ni novi prelaz na Đerdapu. To veoma otežava robnu razmenu, jer imate slučaj da srpski biznismeni koji bi želeli da, na primer, izvezu papriku iz Leskovca, moraju da putuju do Vršca, i onda da se spuštaju 400 kilometara nazad do Bukurešta. To je ekonomski potpuno neisplativo - objasnio je Atanacković i dodao da su rumunski paretneri predložili otvaranje novog prelaza kod Kikinde, ali da još nisu dobili odgovor iz Srbije.

On kao veliku šansu za srpsku privredu u Rumuniji vidi građevinarstvo, ali se tu, međutim, kao prepreka javlja činjenica da je ta zemlja članica Evropske unije (EU), a Srbija nije.

Atanacković je naveo da je oko 1,5 miliona radno sposobnih Rumuna otišlo na rad u zemlje EU, u najvećem broju u Italiju, a procenjuje se i da oko 10.000 Italijana, koji su predstavnici firmi iz te države, danas živi u Temišvaru.

- Sada se ovde javlja problem nedostatka radne snage. Posebno su traženi kvalifikovani građevinski radnici, a tu Srbija ima šta da ponudi - istakao je Atanacković.

Te podatke, kao i široku lepezu moguće saradnje dveju privreda potvrduju i rumunski privrednici. Predsednik Privredne komore Temišvara i vlasnik grupacije preduzeća koja se bave građevinarstvom i zapošljavaju više od 2.000 ljudi Georgika Kornu kaže da je zainteresovan da proširi delatnost i na Srbiju, ali da su ga administrativni problemi već jednom sprečili da sa svojim kapitalom uđe na srpsko tržište. Kornu je dodao da bi njegove firme mogle da se angažuju oko Koridora 7 i 10, zajedno sa srpskim kooperantima.

On je posebno naglasio kvalitetnu saradnju s privrednicima iz Srbije, predstavnicima PKS i predstavništvom srpske asocijacije privrednika u Temišvaru, pa je aktivnim učešćem rumunske asocijacije na čijem je čelu i predstavništva srpske asocijacije u tom gradu orgnizovan veliki broj ekonomskih misija sa obe strane. Kornu veruje da će po pridruživanju Srbije EU, privredna saradnja dva suseda u mnogome niti proširena, a to će doprineti kvalitetnijem standardu i upošljavanju privrednika s obe strane granice.

Vlasnica farmaceutske kompanije "Vlad" Rodika Vlad takođe je istakla kvalitetnu i veoma angažovanu saradnju s predstavništvom PKS u Temišvaru, ali je ukazala da privredna saradnja Rumunije i Srbije ni približno nije ispunila potencijale i mogućnosti koji postoje. Vlad je navela da je zainteresovana za privatizaciju preduzeća koja su povezana sa farmaceutskom industrijom u Srbiji.

Gradonačelnik Temišvara George Čuandu izrazio je verovanje da će srpska i rumunska privreda naći interes da sarađuju na dobrobit oba naroda. Čuanu koji je, iako političar opozicione Hrišćansko-demokratske narodne partije, četiri puta biran na neposrednim izborima za prvog čoveka tog grada, kazao je da "recept" uspešnosti glasi - "najvažnije je privući ozbiljne strane investitore".

- Kada sam 1996. postao gradonačelnik, nezaposlenost u Temišvaru iznosila je 11%, a prošle godine je svedena na 1,4% - objasnio je on.

Govoreći o saradnji sa Srbijom, Čuandu je podsetio da je Temišvar zbratimljen sa Novim Sadom, kao i da taj grad u Rumuniji ima veoma dobre odnose sa Vršcem, Kikindom i Suboticom.

Čuandu pozdravlja i najavljeno ukidanje viza za građane Srbije za putovanja u EU, ocenivši da će to omogućiti slobodnu cirkulaciju ljudi, a od velikog značaja će biti i za poslovne partnere sa obe strane.

- Voleli bismo da dođu i da javne radove kod nas izvode srpska preduzeća. Siguran sam da će međusobna privredna saradnja dostići svoj maksimum kada Srbija postane članica EU - kazao je gradonačelnik Temišvara i kao buduće projekte u svom gradu najavio kompletno novu kanalizacionu i vodovodnu mrežu do 2012, kao i izgradnju novih puteva.

Osetan pad robne razmene s Rumunijom

Podaci PKS za razdoblje od početka januara do kraja juna 2009. pokazuju da su u tom periodu dve zemlje obavile robnu razmenu u vrednosti 460 mil USD, ili za trećinu manju nego u prvom polugođu minule godine. Srbija je u tom razdoblju ostvarila izvoz od 213,3 mil USD, dok je istovremeno Rumunija na ovdašnje tržište plasirala proizvode za 246,7 mil USD.

Trgovinski deficit od 33,4 mil USD tokom prvog polugođa na strani Srbije je osetno niži nego u istom periodu lane, pa se može zaključiti da predstoji period uravnotežene robne razmene. Lane je deficit Srbije u razmeni sa istočnim susedom izneo 216 mil USD.

Srpske firme su tokom 2008. na tržište Rumunije izvezle razne robe za oko 402,2 mil USD (u 2007. vrednost izvoza je bila osetno manja - 265,7 mil USD), ali je i uvoz premašio 618 mil USD, pa je deficit porastao na 216 mil USD (u 2007. je bio 160,2 mil USD).

Posmatrano po vrednosti robne razmene koju je Srbija u 2008. imala sa svetom, Rumunija je u 2008. bila njen 10 partner po realizovanom izvozu (isporuke na tržište te zemlje obuhvatile su oko 3,6% vrednosti ukupnog eksporta) i 11 mesto u uvozu (sa učešćem od 2,7%).

Vodeći srpski izvoznici na rumunsko tržište su bili smederevski "U.S. Steel", "Henkel - Merima" iz Kruševca, fabrika cementa "Lafarge", pančevačka "Petrohemija", "Trayal" korporacija iz Kruševca, "Toza Marković" iz Kikinde i beogradski "Tehnogas". Istovremeno su iz Rumunije najviše kupovale robu kompanije OVM - Beograd, Naftna industrija Srbije iz Novog Sada, preduzeće "Lukoil - Beopetrol", niški "Nisal", "Delta" iz Kladova i još nekoliko firmi iz Beograda i drugih gradova.

Debalans koji postoji u dvostranoj robnoj razmeni na strani Srbije može se "ispeglati", prema oceni stručnjaka PKS, uvećanjem izvoza, prvenstveno poljoprivredne mehanizacije, žice, limova naročito belih, koji se u Rumuniji za sade ne proizvode. Na rumunskom tržištu takođe mogu biti, kako ukazuju analitičari PKS, uspešno plasirani i proizvodi srpske farmaceutske industrije, kao i medicinska oprema za kardioviskularnu i respiratornu terapiju. Dobre mogućnosti za razvoj poslovne saradnju s Rumunijom postoje, takođe, u energetici, preradi nafte i gasa, hemijskoj i petrohemijskoj industriji, proizvodnji transportnih sredstava, prehrambenom kompleksu i turizmu.

Od rumunskih kompanija koje su do sada uložile kapital u Srbiju, može se izdvojiti, pre svega, temišvarska poslovna grupa "Tender", koja ima 34 firme širom sveta, a preuzela je većinski paket akcija fabrike lekova "Fampharm" iz Kruševca i kupila jedan hotel u tom gradu. "Tender" je postala i najveći akcionar holding kompanije "Pupin telecom AD" koja u svom sastavu ima pet preduzeća specijalizovanih za isporuku telefonske opreme i usluga.

Konzorcijum rumunskih firmi je postao vlasnik 70% fabrike železničkih vozila "Želvozu" iz Smedereva, a u taj posao je investirano 8,8 mil EUR. Partneri iz Rumunije su uložili i manje sume u srpsku tekstilnu indstriju, dok je najveći distributer građevinskog materijala iz te zemlje, kompanija "Arabeska", u Beogradu otvorio prodajni centar na površini od 100.000 kvadrata.

Institut kompanije "Goša" iz Smederevske Palanke i rumunski Nacionalni institut za zavarivanje iz Temišvara potpisali su sporazum o saradnji u razvoju novih tehnologija, a firme iz dve zemlje već decenijama uspešno sarađuju i u razvijanju i održavanju hidroenergetskog sistema Đerdap.

Srbija i Rumunija su uključene i u realizaciju jednog od najznačajnijih regionalnih energetskih projekata - naftovod PEOP (Konstanca - Pančevo - Trst). Započeti su i pregovori predstavnika dve države za potpisivanje sporazuma o graničnom železničkom - drumskom saobraćaju i kombinovanom prevozu, kao i sporazuma o zaštiti životne sredine, kao što je ratifikovan i dokument o naučno - tehničkoj saradnji.

Kao jedan od ograničavajućih elemenata u razvoju dvostranih privrednih veza, u PKS navode odluku Bukurešta da uvede vize, počev od 1. jula 2004, za građane Srbije. U celini gledano, Rumunija, koja je već dve godine članica Evropske unije, i Srbija bi nakon izlaska iz ekonomskih teškoća, uzrokovanih sadašnjom globalnom finansijskom krizom, mogle značajno da unaprede dvostrane ekonomske veze. To posebno važi za međusobnu trgovinu koja se dinamično razvijala i u nekim periodima od početka ove decenije.

(Napomena: tekst je preuzet sa sajta www.biznisnovine.com)