Jedna fabrika traktora tek dogodine - nema novca za izmeštanje proizvodnih pogona iz Rakovice i Novog Beograda u Barič ili Dobanovce

Uprkos pompeznim najavama, do preseljenja Industrije motora "Rakovica" (IMR) i novobeogradske Industrije mašina i traktora (IMT) na treću lokaciju, po svemu sudeći, neće doći barem do proleća sledeće godine. Razlog je, prema oceni Slobodana Petrovića, direktora IMT-a, manjak para u državnom budžetu.

Za ovaj obiman posao, ističe, potreban je ogroman novac jer je između ostalog neophodno izgraditi novu proizvodnu halu u koju bi potom bile izmeštene mašine iz Rakovice i Novog Beograda.

– Samo za preseljenje IMT-a trebalo bi izdvojiti između 70 i 100 mil EUR – naglašava Petrović. – Mi taj novac nemamo, a kako stvari stoje nema ga ni u državnoj kasi za ovu godinu. Zbog toga moramo da sačekamo usvajanje novog budžeta.

Upravo besparica, o kojoj Petrović govori, mogla bi da bude glavni razlog zbog koga se ni Ministarstvo ekonomije već duže vreme ne oglašava po ovom pitanju.

– Ministarstvo je do prvog oktobra trebalo da završi studiju o preseljenju, ali se to još nije dogodilo – kaže Miroslav Čučković, član Gradskog veća u Beogradu, koji je nedavno obelodanio da postoji plan o izmeštanju dve fabrike u Barič. – Svakodnevno sam u kontaktu sa Milanom Josipovićem, pomoćnikom ministra, i pitanje je dana kada će on objaviti kakva će biti sudbina IMT-a i IMR-a. U svakom slučaju, ove firme neće ostati na sadašnjim lokacijama, koje su veoma atraktivne i zbog toga će uskoro biti prodate.

Osim u kompleks "Prve iskre", Čučković naglašava da postoji mogućnost i da IMT i IMR budu preseljeni u Dobanovce, gde IMT ima 12 hektara zemlje.

– Radi se studija o preseljenju i spajanju dve firme koja će dati odgovor na pitanje gde bi za proizvođače traktora i mašina bilo najbolje da ubuduće rade – ističe Čučković.

Međutim, ideja o izmeštanju fabrika u Dobanovce nimalo se ne dopada direktoru IMT-a. On ističe da je Barič, u svakom pogledu, mnogo bolja lokacija.

– U Bariču postoji infrastruktura koja je nasleđena od "Prve iskre", dok u Dobanovcima nema ama baš nikakvih uslova za rad – kaže Petrović.

Zanimljivo je da se mnogim radnicima (naročito IMR-a) uopšte ne sviđa bilo kakva ideja o preseljenju. Osnovna zamerka im je, kako se nezvanično saznaje, to što u pogonima IMR-a, kako tvrde, ima sasvim dovoljno mesta da se tu premesti IMT. Osim toga, većina zaposlenih u rakovičkoj fabrici živi upravo u ovom radničkom delu Beograda, tako da im nikako ne bi odgovaralo da na posao satima putuju do Bariča ili Dobanovaca.

– Njihovo je pravo da se tome protive, ali neka razmisle šta je bolje – da nastave da posluju sa gubicima ili da posle preseljenja i objedinjavanja dve firme konačno počnu da rade i zarađuju – sugeriše Petrović.

Inače, njegovo preduzeće je, uverava, posle najnovijih vladinih mera koje omogućuju povoljnije uslove prilikom kupovine traktora, uspelo da pokrene proizvodnju i izađe iz dugogodišnje krize.

– Sve je veća tražnja za traktorima i ostalom poljoprivrednom mehanizacijom i to nas spasava. A donedavno smo bili pred gašenjem – naglašava Petrović, i dodaje da postoji mogućnost da se, kada ujedinjenje i preseljenje IMT-a i IMR-a bude okončano, u posao proizvodnje traktora uključi i beloruski Minski traktorni zavod (MTZ).

Ovaj proizvođač se, inače, već duže spominje kao potencijalni strateški partner IMT-a, ali se, za sada, nije odmaklo od razgovora o saradnji. U najboljem slučaju, zaključuje Petrović, Belorusi će se u ovu priču uključiti tako što će u Rakovici dobiti deo fabrike u kome će praviti traktore manjih dimenzija.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 12.10.09.)