Ustavni sud Srbije se seli u Sremske Karlovce - prvi put republička institucija izmeštena iz prestonice

Sedište Ustavnog suda Srbije od iduće godine će biti u Sremskim Karlovcima, što je prvi put u istoriji naše države da se jedna ozbiljna republička institucija izmešta iz prestonice, najavio je juče (11. oktobar 2009. godine) državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.

Premeštanje sedišta Ustavnog suda iz Beograda u Sremske Karlovce predviđeno je izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, koje će do kraja oktobra biti upućene parlamentu na usvajanje, kazao je on "Tanjugu". Homen je dodao da će to biti učinjeno u cilju decentralizacije države i njenih organa, jer je važno da i manji gradovi u Srbiji imaju republičke institucije najvišeg ranga.

Podsetimo, "Politika" je o ideji preseljenja Ustavnog suda pisala još u martu ove godine. Bosa Nenadić, predsednica Ustavnog suda Srbije, tada je "Politici" izjavila da smatra da "ovaj sud, kao poseban, nezavisan i samostalni državni organ i čuvar Ustava, treba da ima posebnu zgradu po kojoj bi bio prepoznatljiv".

Ona je tada i predložila da zgrada suda bude izmeštena iz prestonice Srbije, kako bi i simbolično bila odvojena od izvršne vlasti.

(Bosa Nenadić)

– Upravo da bi se ukazalo na nezavisnost, u nekim zemljama sedišta ustavnih sudova izmeštena su iz glavnih gradova. U Slovačkoj, recimo, ustavni sud nalazi se u Košicama, u Nemačkoj u Karlsrueu. Ustavni sud Češke je u Brnu, a predsedničkim ukazom Putina ruski ustavni sud iz Moskve izmešten je u Petrograd – objasnila je tada predsednica USS.

Ustavni sud Srbije danas je smešten u krilu zgrade u Nemanjinoj ulici 24 u Beogradu. Ustavni sud taj prostor, kao i ulaz, deli sa drugim državnim organima. Ova institucija, 45 godina posle osnivanja i proširenja nadležnosti, koristi isti prostor kao u vreme kada je bila samo organ federalne jedinice.

Prostor je skučen, a Ustavni sud Srbije je jedan od malobrojnih u svetu koji nema sopstvenu zgradu. Pod istim krovom su i Javno pravobranilaštvo, kancelarije ministarstava prosvete, zdravlja, a donedavno i Ministarstva pravde. Sala za sednice ne samo što je nedovoljna za sudije i saradnike, već je jedini raspoloživi prostor za javne rasprave i druge skupove, ali i jedino mesto za prijem gostiju, predsednike i sudija drugih ustavnih sudova, inostranih delegacija.

– Ovo krilo zgrade namenski je pravljeno za Ustavni sud Srbije, u to vreme sud federalne jedinice sa užom nadležnošću. Tadašnji savezni ustavni sud bio je smešten u Palati federacije i raspolagao sa dovoljno kabineta za sudije, sala se sednice i drugog prostora. I u prethodnom sazivu razgovaralo se o skučenom prostoru, ali priča je posebno aktuelizovana kada je Ustavni sud Srbije postao sud suverene i nezavisne države Srbije sa novim i brojnijim nadležnostima i povećanim obimom posla – objasnila je svojevremeno Nenadićeva.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 12.10.09.)