(Ekonomist) "Srbijagas" kupio trećinu "Informatike" - Akcionar do daske

Javno preduzeće, čije gubitke trenutno u velikoj meri pokrivaju potrošači i država, prošle nedelje „iskeširalo“ je 220 miliona dinara i postalo najveći akcionar srpskog proizvođača računarske opreme, a prethodno je, konverzijom potraživanja u akcije postalo većinski vlasnik i pančevačke Azotare i Srpske fabrike stakla iz Paraćina

Deceniju i po nakon privatizacije, kompanija Informatika ponovo je, značajnim delom, u vlasništvu države.

Javno preduzeće Srbijagas je kupovinom pete emisije običnih akcija postalo vlasnik bezmalo 30 odsto kapitala Informatike. Tako je Srbijagas, čije gubitke trenutno u velikoj meri pokrivaju potrošači i država, prošle nedelje „iskeširao“ 220 miliona dinara i postao najveći akcionar srpskog proizvođača računarske opreme. Prethodno je, konverzijom potraživanja u akcije postao vlasnik 81,6 odnosno 63,62 odsto kapitala pančevačke Azotare i Srpske fabrike stakla iz Paraćina.

Poznavaoci stanja u energetskim preduzećima Srbije ostali su zatečeni ovom vešću, pogotovo kad se imaju u vidu poslovni rezultati Srbijagasa. Ova kompanija je, naime, u prošloj grejnoj sezoni izgubila nekoliko milijardi dinara, pre svega zbog razlike između uvozne i prodajne cene gasa, rasta kursa dolara, kao i odložene naplate. Povrh svega, potrošnja gasa smanjena je i zbog ekonomske krize.

Potrošači gasa danas, zato, plaćaju višu cenu ovog energenta nego što bi to bio slučaj da se striktno prati promena cene gasa na svetskom tržištu. Iz nadležnog Ministarstva poručuju da ozbiljnijeg pojeftinjenja neće biti ni narednih meseci

Petar Škundrić, ministar energetike objasnio je nedavno da raniji gubici moraju da se razvuku na duži period, „a pokrivaće ga potrošači i država koja pomaže tako što obezbeđuje povoljne kreditne aranžmane Srbijagasu“.

Uz to, prema podacima Centra za bonitet NBS, poslednjeg dana 2008. Srbijagas je bankama dugovao ukupno oko 14 milijardi dinara, od čega su kratkoročne finansijske obaveze bile nešto više od osam milijardi. Generalni direktor Dušan Bajatović je početkom 2009. najavio da će Srbijagas ove godine morati dodatno da se zaduži ukupno za oko 250 miliona dolara, od čega je 100 miliona namenjeno za pokriće gubitaka, a 150 miliona za tekuću likvidnost „koja će biti nadoknađena, tokom godine, kako budu pristizale druge rate naplate duga za utrošeni gas“. Iz Srbijagasa niko nije za Ekonom:east magazin želeo da odgovori na pitanja zašto i iz kojih izvora je finansirana kupovina akcija Informatike i da li su imali saglasnost vlasnika, odnosno države za ovakav poslovni potez.

Nedoumica, međutim, ne manjka ni kod prodavca, u Informatici. Ponovno, delimično „podržavljenje” kompanije epilog je borbe menadžmenta protiv akcionara okupljenih oko finansijske kuće Citadel. Akcionari su, kako tvrdi Slobodan Srećković, predsednik Upravnog odbora Informatike, “nezakonito pokušali da preuzmu firmu”. U Citadelu, pak, negiraju bilo kakve nelegalne poteze i sa “podignutom obrvom” gledaju na “ulazak” države u kompaniju, ali i na upravljačku politiku menadžmenta firme u kojoj su akcionar.

Ulaskom Srbijagasa u Informatiku usitnjena struktura vlasništva zamenjena je “stabilnom” vlasničkom strukturom sa dominacijom javnog preduzeća i deonicama “zrelim za rast”, tvrde poznavaoci. Berza i bilansi na kraju poslovne godine biće jedini pokazatelji kako je “nova ideologija upravljanja” uticala na poslovanje Informatike.

Srećković za Ekonom:east tvrdi da su kompanija Citadel i oko nje okupljeni mali akcionari pokušali da „falsifikovanom dokumentacijom preuzmu kormilo preduzeća“. Biserka Ilić, zamenica generalnog direktora Informatike dodaje da je Citadel, sa ranijim učešćem u kompaniji od 2,6 odsto, nameravao da preuzme upravljačka prava bez kupovine akcija i davanja javne ponude.

“Neprijateljsko preuzimanje bi bio potpuno legitiman pokušaj da nije podrazumevao i radnje usmerene protiv poslovanja društva, što je zloupotreba položaja”, tvrdi Ilićeva.

Menadžment Informatike na to je odgovorio emisijom akcija za poznatog kupca. “Naravno, interes JP Srbijagas nije bio odbrana Informatike već čisto poslovni interes ulaganja u kompaniju čiji profil pruža mogućnost za efikasnu realizaciju strateških projekata”, ističe Ilićeva.

Akcionari, međutim, nisu ubeđeni u tako optimistične poslovne prognoze menadžmenta, niti “naivne poteze”.

Milutin Nikolić, direktor Citadela kaže za Ekonom:east da ta kompanija nikada nije, niti će uraditi nešto nelegalno. On kaže da je protiv podržavljenja Informatike, ali da, kao jedan od akcionara, Citadel “čeka” da vidi šta će to strateški značiti za kompaniju. “Ukoliko to znači više posla i višu cenu akcije, podržaćemo”, ističe Nikolić i dodaje da će upliv države u Informatiku smatrati nelegalnim ukoliko se pokaže da je to bio način da se zadrži menadžment, budući da ima akcionara nezadovoljnih upravljačkom strukturom Informatike. Nikolić smatra da je trenutna cena deonice Informatike „posledica lošeg upravljanja“. On upozorava da ima više onih koji bi da prodaju svoje akcije u odnosu na zainteresovane kupce.

“Ljudi ne kupuju akcije jer nemaju vere da menadžment sa uspehom vodi preduzeće”, kategoričan je sagovornik Ekonom:easta i naglašava da je cilj akcionara da cena akcije poraste budući da je vrednost ove firme na berzi trenutno manja i od vrednosti zgrade u kojoj posluje. “To se dešava samo u situaciji kada preduzeće jede svoju supstancu”, tvrdi Nikolić.

U Informatici su, pak, uvereni da će vrednost akcija rasti. Podlogu ovom optimizmu Biserka Ilić nalazi u stabilizaciji strukture vlasništva nakon dokapitalizacije. Ona kaže da je kriza, a ne loše poslovanje, “oborilo” cenu akcije Informatike, a dokapitalizaciju smatra idealnim načinom za povećanje kapitala. Sagovornica Ekonom:easta ne veruje da je Srbijagas “ušao” u ovu investiciju radi špekulativnog, kasnijeg preprodavanja akcija. Svež kapital iskoristiće se za razvoj informatičkih usluga, softvera, sistema IT integracija, automatizacije industrijskih postrojenja, ističe Ilićeva.

Slučaj Informatike, kompanije oko koje se proteklih dana “lome koplja” dospeo je u javnost kada se nakon dve prekinute skupštine akcionara pojavio Srbijagas kao investitor koji je dokapitalizovao beogradsku kompaniju sa oko 2,4 miliona evra. Kako Ekonom:east saznaje skupštine su prekidane zbog toga što određeni broj akcionara nije imao validno punomoćje na osnovu koga se “prebrojavaju” glasovi.

“Vlasnici akcija nisu potpisali ta punomoćja”, kaže izvor Ekonom:easta i dodaje da se zbog toga nije ni glasalo.

Slobodan Srećković u pismu akcionarima navodi da je grupa akcionara za 15. oktobar zakazala vanrednu skupštinu na kojoj će se birati članovi Upravnog odbora i predsednik Skupštine. Iz dnevnog reda može se naslutiti “jabuka razdora” akcionara i menadžmenta. Dokapitalizacijom, pa time i kupovinom odlučujućeg paketa akcija Srbijagas je, izgleda, “preglasao” preostalih 465 akcionara Informatike.

Komisija za hartije od vrednosti nema ovlašćenje da javno komentariše konkretne slučajeve, ali u toj instituciji navode da je Informatika još jedan slučaj koji je pokazao neophodnost da se ingerencije Komisije prošire, da ona može da interveniše i na samim skupštinama akcionara. Ovako su regulatoru tržišta kapitala “vezane ruke”.

Cene reagovale na preuzimanje

JP Srbijagas kupio je 1. oktobra sve akcije pete emisije Informatike za 220 miliona dinara, objavljeno je na sajtu Beogradske berze. Preduzeće Informatika, koje se bavi proizvodnjom računarske opreme i informatičkim inženjeringom, je za unapred poznatog kupca- Srbijagas izdala 55.000 akcija nominalne vrednosti 1.200 dinara. Deonice su emitovane bez javne ponude, radi povećanja osnovnog kapitala, a Srbijagas je kupio sve akcije po emisionoj ceni od 4.000 dinara po akciji. Ove akcije Srbijagas ne može „preprodati“ u narednih godinu dana.

Na vest o „uplivu“ države u Informatiku, akcije ovog beogradskog preduzeća najpre su pojeftinile 9,33 odsto, na 3.617 dinara. Sledećeg dana tražnja je duplirana pa je cena skočila 4,23 odsto, na 3.770 dinara. Na ovom nivou, tržišna kapitalizacija beogradskog preduzeća iznosi 485,6 miliona dinara što je oko 5,2 miliona evra. No, do zaključenja ovog broja Ekonom:east magazina, do srede, cena je ponovo skliznula na 3.517 dinara, što je za oko 500 dinara ispod cene po kojoj je akcije kupio Srbijagas i upola manje od maksimalne cene u poslednjih godinu dana. Za 55.000 akcija, dakle, Srbijagas je platio 27,5 miliona dinara više od njihove trenutne berzanske cene. Ostaje da se vidi kako će se stvari dalje razvijati. No, čak i ako se kupovina akcija Informatike ispostavi kao dobar poslovni potez na duži rok, utisak je da bi javna preduzeća u Srbiji prevashodno trebalo da se bave svojim osnovnim zanimanjem, a ne da mešetare na berzi

Pismo akcionarima

„Na XVII redovnoj Skupštini akcionara Informatike grupa akcionara, predvođena određenim investicionim fondovima i brokerima pokušala je da izvrši neprijateljsko preuzimanje nezakonitim sredstvima, koristeći i neregularna punomoćja. Upravni odbor je preduzeo sve mere u skladu sa zakonom, da zaštiti interese društva i obezbedi uslove za nesmetan rad svih njegovih organa. Obratio sam se Komisiji za hartije od vrednosti, nadležnim sudskim organima, čijim odlukama su stvoreni uslovi da se uspešno okonča rad Skupštine. Predali smo javnom tužiocu sve slučajeve nezakonitih radnji prema našoj firmi, uključujući zlonamerno pismo bankama sa pokušajem da se izdejstvuje uskraćivanje finansijske podrške Informatici u smislu obustavljanja izdavanja garancija za tendere itd“, navodi Slobodan Srećković u pismu akcionarima od 25. septembra 2009

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs