Andrija Prlainović, vaterpolista - Ni drugde nije bolje

Načitan je i "ima rečenicu" – ne služi se frazama. Voli vodu i engleski fudbal. Uživa uz Džonija Štulića i Tomu Zdravkovića. Netipičan je i po tome što mu ne bi smetalo da karijeru završi u Srbiji

Andrija Prlainović, onaj plavi dečko sa balkona Starog dvora, sa 22 godine jedan je od lidera vaterpolo kluba Partizan i reprezentacije Srbije, sa kojom je bio prvi na svetskom prvenstvu u Rimu ove godine, drugi na evropskom prvenstvu u Malagi prošle i treći na Olimpijskim igrama u Pekingu, gde je i debitovao u nacionalnom timu.

A deluje kao nesvršeni srednjoškolac iz provincije - tih, nenametljiv. I kad progovori, ne liči na prosečnog sportistu, ne služi se frazama.

U vodi od četvrte godine

Za Prlainovića je vaterpolo bio neminovan izbor. Odrastao je u porodici u kojoj samo njegova majka nije igrala vaterpolo. I otac Rajko i stric Petar i brat od strica bili su uspešni u ovom sportu. I da nije tako, opet bi, najverovatnije, bio vaterpolista. U Herceg Novom je to nekako logično. "Postojale su i fudbalske i košarkaške selekcije, ali mi je vaterpolo uvek bio atraktivniji. Volim ja da gledam, ali me nikad nije privlačilo da igram fudbal". Kaže da razume zašto većina ljudi ipak radije prati fudbalske ili košarkaške utakmice.

" I ja sam jedan od onih koji će radije pogledati fudbalsku ili košarkašku nego vaterpolo utakmicu nekih srednjih timova. Razlika između fudbala ili vaterpola je u tome što fudbal gleda po 50.000 ljudi, a vaterpolo, i to finale svetskog prvenstva, pet ili šest hiljada". On je, ipak, napravio izbor. Sa četiri godine je počeo da pliva, a već od šeste da trenira vaterpolo. "Svidelo mi se. Našao sam tu dosta drugara. Bilo mi je zaista sjajno. Kako je vreme odmicalo postajalo je sve zanimljivije, pa sam, eto, danas profesionalni sportista".

Posle vaterpola - vaterpolo

Konstatuje da se od igranja vaterpola može pristojno živeti, pod uslovom da ste vrhunski igrač i reprezentativac. "Jedno je živeti od vaterpola, a sasvim drugo kako će biti u onom periodu koji dođe posle okončanja igračke karijere. Glavni problem je obezbediti budućnost i sigurnost posle vaterpola, kako ne bi morao da krećeš baš od početka". To, kaže, uspeva malom broju sportista. "Kad si u mojim godinama i kad zarađuješ neki novac, malo ko će se odlučiti da prekine da igra i da se posveti nečem drugom. Takav izbor se vrši sa nekih 18, 19 godina".

Prlainović deluje kao čovek koji je oduvek znao šta hoće. Tako i sad, iako još nije dostigao zenit karijere, zna čime će se baviti po njenom okončanju. "Razmišljam da se posvetim trenerskom poslu nakon završetka karijere. Pa ćemo videti. Čini mi se zanimljivo to zvanje". Kaže da već sad prati biografije poznatih trenera.

Posebno izdvaja jednu izjavu Aleksa Fergusona, trenera Mančester junajteda. "Čovek koji ima više od 20 titula i jedan je od najpoznatijih trenera u istoriji fudbala, skromno je prošle godine izjavio kako je za klub renomea Mančestera malo samo dve titule prvaka Evrope. To je velika izjava. Nije morao da je daje, jer mu niko ne bi zamerio ništa". Toliko o vrednostima koje, očigledno, gaji i naš sagovornik

Partizan i reprezentacija

Za Andriju Prlainovića prvi put se čulo kad je sa kapicom vaterpolo kluba Jadran davao golove u crnogorskom prvenstvu i evropskim klupskim takmičenjima. Onda je došao u Partizan. "Partizan je mnogo ispred u odnosu na neke druge klubove. Ugovori nisu u rangu najjačih svetskih klubova, ali su odmah tu. Među prvih osam evropskih klubova finansijski. Dakle, ozbiljan klub pa me je to i privuklo da dođem u Beograd".

Kaže da je italijanski Proreko trenutno najorganizovaniji klub na svetu, pa bi možda najbolje bilo da karijeru nastavi tamo. Ako uopšte bude želeo da je nastavlja u inostranstvu. "Ljudi imaju iluziju da je vaterpolo u Evropi mnogo razvijeniji nego ovde u Srbiji. Nije to kao fudbal. Tako da mi ništa ne bi smetalo da igračku karijeru završim u Partizanu".

Kad je o reprezentaciji reč, ni tu nije bilo dileme da ili ne. Iako je iz Herceg Novog, odlučio je da igra za Srbiju. "Jednostavno, osećam da treba da igram za reprezentaciju kojoj pripadam. Odlučio sam se za srpski nacionalni tim".

Pozdravlja uspeh košarkaške reprezentacije i konstatuje da je prekinut post od šest godina bez velikih rezultata. Prema njegovom mišljenju, jedan od uzroka za to bila su i otkazivanja potencijalnih reprezentativaca.

"U Španiji postoji jedna jako interesantna stvar. Mislim da bi čak i ovde to urodilo plodom. Nijedan španski novinar ne sme da napiše nijednu rečenicu o igraču koji se ne odazove španskoj selekciji". Ljudima, kaže, upada u oči što su na dočecima uspešnih sportista političari u prvom planu. "Evo, našoj selekciji nedostaje jedan bazen za neometane pripreme kako ne bi trenirali sa građanstvom. Političari su nam to obećali. Meni bi bilo zanimljivo da se oni pojave posle izgradnje tog centra, a ne posle osvojene zlatne medalje sa čijim osvajanjem oni i nemaju veze. Ono što treba pohvaliti jeste odluka o nacionalnim priznanjima za osvajače medalja. To je odjeknulo u pozitivnom smislu".

Trileri i biografski romani

Stiže da čita knjige. "Volim romane i biografije. Poslednje što sam čitao bila je izvrsna knjiga ’Lovac na zmajeve’. To mi je jedan od načina da se opustim". Prazni se i u društvu drugova koji nisu vezani za vaterpolo. Izlascima sa dragim ljudima. U krugu porodice, pošto su mu sestra i majka u Beogradu.

"Volim da gledam filmove. U poslednje vreme ih gledam mnogo. Trilere uglavnom". Od muzike najviše voli stari jugoslovenski pop rok. "Volim da slušam Azru. Ali i stranu muziku 80- tih. Volim i Tomu Zdravkovića i Miroslava Ilića".

Prlainović je i student na Univerzitetu Braća Karić, pa je logično pitanje da li pored svih obaveza stiže da se posveti sebi. "Nisu to toliko česti izlasci, ali stižem. Ima vremena. Sad samo treba da dobro rasporedim dan i što manje gubim vreme na neke nebitne stvari".

Redovno izlazi na izbore iako nije politički opredeljen niti je član ili simpatizer neke stranke. Nije pristalica seksa pre utakmice. Ono što mu prijatelji zameraju je tvrdoglavost. Žali zbog prerane očeve smrti, koji nije stigao da vidi sve njegove igre i medalje. "Ima i onog što svi sportisti kažu: nisam bio na ekskurziji"

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs