Deripaska dužan 20 mlrd USD - jedan od deset najbogatijih ljudi na planeti veruje da će se "iščupati" iz krize

(Oleg Deripaska)

Donedavno najbogatiji Rus i jedan od deset najbogatijih ljudi na planeti, duguje danas više od 20 mlrd USD i rekorder je na spisku onih koje je kriza najviše pogodila. Oleg Deripaska izgubio je, prema nedavno objavljenim podacima, između 25 i 38 mlrd USD! Sticaj okolnosti je hteo da tokom "sitih godina" Deripaska kupuje aktive mnogih firmi, ali kao da je birao one oblasti koje će najviše postradati – obojene metale (zvali su ga kraljem aluminijuma), automobilsku industriju, građevinsku...

Snimak iz Pikaljova na kome se vidi kako je Vladimir Putin naterao Deripasku da potpiše odluku o isplati ličnih dohodaka radnicima i o nastavku proizvodnje u fabrikama koje je prethodno zaustavio, a onda ga još i podsetio da je zaboravio da mu vrati olovku, i danas je među najpopularnijima na Internetu. Novac kojim je, u roku od samo nekoliko sati, radnicima isplaćeno po šest zaostalih plata bio je državni, a u zamenu za taj kredit Deripaska je založio deo svojih aktiva. On je, uostalom, često govorio da je u svakom trenutku spreman da svoj biznis ustupi državi, a kako danas stoje stvari, to mu se može i dogoditi – u organima uprave svih njegovih kompanija već sede i predstavnici države koja mu je dala ogromne kredite.

Ukoliko vlada odluči da te dugove konvertuje u akcije, Deripaska će biti samo bivši oligarh. Ali takvog raspoloženja u državi još nema iako je sam Deripaska, kako je nedavno izjavio, nudio tu varijantu za neke od svojih kompanija. Ma koliko paradoksalno izgledalo, oligarsima koji su uzeli milijarde kredita (a to su gotovo svi) najviše odgovara da država preuzme njihove firme. Razlog je prost, za dvadeset godina oni su u njih ulagali tačno onoliko koliko je bilo neophodno da ne prestanu da funkcionišu. Nije bilo ni novih mašina, ni modernizacije, ni investicija.

Izuzetaka ima, ali oni samo potvrđuju pravilo. Vlasnici su sav prihod "isisali", što u obliku dividendi, što plaćajući nepostojeće usluge i dugove (svojim) firmama u inostranstvu. Ako bi uspeli da državi umesto vraćanja kredita ustupe svoje kompanije, bio bi to za njih idealan posao – propala firma za ogroman novac.

Istini za volju, jedan deo stranih investicija koje su tokom protekle decenije nahrupile u rusku ekonomiju, takođe je bio njihov. Oni su, međutim, bili spremni za krizu pa su se potrudili da tokom prošle godine, dok im je država davala kredite sa minimalnim kamatama, nastave da izvlače novac, najčešće u obliku dividendi ili tako što je glavna firma u holdingu (naravno gubitaš) davala kredite svojim firmama ćerkama – u iznosu koji prevazilazi višegodišnju dobit firme. U tome je, prema nedavno objavljenim podacima, prednjačio upravo Deripaska. Njegov "Rusal Krasnojarsk" isplatio je na ime dividendi 103% čistog prihoda kompanije, a tri "Rusalove" firme, za devet meseci prošle godine, ukupno oko 460 mil USD.

Da bi nekako spasao svoje firme Deripaska se vratio na direktorska mesta u "Bazelu" i "Rusalu", a svake nedelje poseti bar tri svoje kompanije. Radi, kaže, 16 sati dnevno, i pokušava da restruktuira dugove. Za fabriku automobila GAZ, to mu je i uspelo – vraćanje kredita mu je odloženo na pet godina, a postoji mogućnost da "Opelu", čiji je suvlasnik nedavno postala ruska "Sberbanka", upravo u GAZ-u počne da montira automobile. Upravo je počeo da gradi jednu novu hidroelektranu, a sa 73 svetske banke(!) uspeo je da se dogovori o restruktuiranju ostalih dugova.

Pored toga, njegovo prisustvo je pozitivno uticalo na rad aluminijumskog giganta – proizvodnja je, prema izveštajima za prvi kvartal, postala za četvrtinu efikasnija. Uz to, očekuje se porast cena aluminijuma u poslednjem kvartalu ove godine, a za svaki slučaj, deo aktiva može i da proda. Sve u svemu, veruje se da će se "iščupati".