Izmene Zakona o stečaju izbegavaju preplitanje nadležnosti - brži postupak i veća naplata

Izmene Zakona o stečajnom postupku, koje se donose na predlog stručne javnosti, predstavljaju nova rešenja koja treba da ubrzaju sprovođenje postupka stečaja. Znači, cilj je da se dužina postupka maksimalno skrati, da se preciziraju funkcije organa stečajnog postupka, kako bi se izbeglo preplitanje nadležnosti, i da se stepen namirenja poverilaca poveća, a to je moguće samo ako se poveća efikasnost stečajnog postupka - kaže za "Danas" Stevo Đuranović, vršilac dužnosti predsednika Trgovinskog suda u Beogradu.

Prema njegovim rečima jedna od novina je ukidanje stečajnog veća, pa se kao jedini sudski organ uvodi stečajni sudija koji dobija šira ovlašćenja, ali i veću odgovornost i obaveze. Stečajni upravnik takođe stiče šira ovlašćenja i odgovornosti i određivaće se metodom slučajnog odabira, kako bi se obezbedila nezavisnost od političkih struktura. Ipak, objašnjava Đuranović, izuzetno se može dozvoliti da imenovanje stečajnog upravnika bude obavljeno i direktno (kada je reč o specifičnoj delatnosti koju obavlja preduzeće u stečaju pa na čelo poljoprivredne firme ne može da dođe neko ko je recimo završio farmaceutski fakultet).

- Izmene Zakona o stečajnom postupku predviđaju da zahtev za smenom stečajnog upravnika može da predlaže i odbor poverilaca a kao važna novina uvodi se i obavezno osiguranje od štete koja se može naneti radom stečajnog upravnika. To obezbeđuje određenu lagodnost i sigurnost upravniku, jer bi odšteta mogla da se traži preko obaveznog osiguranja. U praksi smo imali slučajeve da odbor poverioca nije vršio svoje funkcije na način na koji je to predviđeno, već se recimo ponašao kao radnički sindikat ili slično, pa će izmenama Zakona biti eliminisano i takvo ponašanje. Više neće biti moguće ni da, zbog nezainteresovanosti poverioca, bude paralisano vođenje stečajnog postupka. Naime, uvodi se "ćutanje" odbora poverilaca kao pristanak. To faktički znači da, ako se traži neka odluka a odbor poverilaca je ne donosi, pravno se tumači da je odluka doneta. Takođe, ukoliko nema zainteresovanih u radu odbora poverilaca novim zakonskim rešenjima je predviđeno je da u tom slučaju po automatizmu odbor poverilaca sačinjava pet najvećih poverilaca - naglašava Đuranović.

On dodaje da je veoma bitno što izmene Zakona jasno preciziraju šta su to troškovi stečajnog postupka. Razlučeno je šta je predujam a šta su troškovi stečajnog postupka a šta stečajne mase, kolike su naknade i nagrade za rad, čime su otklonjene sve nedoumice koje su ranije izazivale revolt javnosti. Naš sagovornik ističe da će ubuduće rad stečajnog upravnika biti još pažljivije nadgledan jer će nadzor obavljati ne samo postupajući sudija ( koji se bavi pravilnosti postupanja) već i Agencija za licenciranje rada stečajnih upravnika koja obavlja monitoring rada stečajnog upravnika. Kao još jednu od novina koja će unaprediti sprovođenje stečajnog postupka Đuranović ukazuje i na to što se pravi selekcija pravnih lekova i praktično zabranjuje zloupotreba prava.

Inače, najveći stečajni upravnik u Srbiji je Agencija za privatizaciju, koja vodi postupak za društvena preduzeća. U nadležnosti Centra za stečaj Agencije nalazi se još 319 preduzeća koja su u stečajnom postupku. Stečajni postupak je uspešno okončan u 270 preduzeća gde je imovina prodata u celosti, a delovi imovine su prodati su u 105 preduzeća. Kada stupi na snagu novi stečajni zakon, primenjivaće se na sva preduzeća koja su u postupku stečaja, kažu za "Danas" u Agenciji za privatizaciju.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 30.09.09.)