EBRD traži još 10 mlrd EUR za istočnu Evropu

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zatražila je od država članica dodatnih 10 mlrd EUR, što je 50% sredstava kojima sada raspolaže, kako bi umanjila uticaj globalne ekonomske krize na zemlje centralne i istočne Evrope.

Ta multinacionalna banka, koju kontroliše 61 država - uključujući sve članice Evropske unije, SAD i Japan - zatražila je dodatna sredstva koja bi joj omogućila da proširi kreditiranje i na taj način nadoknadi oštar pad dotoka privatnog kapitala u bivše komunističke zemlje, preneo je "Financial Times".

List britanske poslovne elite napominje da taj potez banke, neposredno pred godišnji sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), naglašava njenu zabrinutost da bi ekonomske nevolje u kojima se taj region našao mogle da budu zanemarene.

U pismu akcionarima, predsednik EBRD-a Tomas Mirou upozorio je da su ekonomije regiona počele da se stabilizuju, ali da to ne čine uniformno i da bi bilo preuranjeno reći da je počeo opšti preokret. On je ocenio da će kriza imati trajne posledice.

Mirou je pozvao članice banke da ne zaborave da se ove godine navršava 20 godina od pada "gvozdene zavese", ocenivši da zemlje centralne i istočne Evrope koje su nekada pripadale komunističkom bloku zaslužuju široku podršku za nastavak obostrano korisne integracije u ekonomiju Evrope i sveta.

"Times" podseća da se u EBRD već nedeljama vode razgovori o mogućem povećanju kapitala banke radi borbe sa globalnom ekonomskom krizom. Prema oceni Miroua, radeći sa sadašnjim kapitalom od 20 mlrd EUR, banka bi morala da ograniči godišnje kreditiranje na oko osam milijardi ove i sledeće godine i da ga kasnije smanji na šest milijardi.

- Aktivnost (banke) bi se smanjila u vreme kada je oporavak još nesiguran - ocenio je Mirou i dodao da stoga snažno preporučuje povećanje kapitala EBRD za 10 mlrd EUR, kako bi mogla da izdvoji devet do 10 milijardi godišnje, odnosno 20 milijardi za ukupno dodatno kreditiranje između 2010. i 2015. godine.

Predlog Miroua najbolje pokazuje kako je globalna recesija transformisala EBRD, ocenjuje list, navodeći da su pre krize SAD, najveći akcionar, tražile da se aktivnost banke smanji, obrazlažući taj zahtev činjenicom da se u postkomunističkim zemljama polako ustaljuje tržišna ekonomija, pa podrška tranziciji više nije neophodna.

EBRD je prošlu godinu, zbog najteže globalne krize u minulih osam decenija, zaključila s rekordnim gubitkom od 602 mil EUR.