(Biznis)Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre - Svi registri na jednom mestu

(Zvonko Obradović)

Samo onaj ko je morao da čeka mesecima da registruje privatnu firmu u SFRJ, može u pravoj meri da ceni što se u Srbiji sada rešenje o registraciji dobije za tri dana, uz akta iz još tri državne institucije. Po tom pitanju zabeležen je veliki skok, potvrđuju i istraživanja Svetske banke, ali direktor Agencije za privredne registre Zvonko Obradović smatra da ima mesta za dalje poboljšanje. Jedno je uvođenje novog informacionog sistema, na novoj lokaciji obezbeđenoj zahvaljujući donaciji Južne Koreje, gde će jednak broj zaposlenih preuzeti i nekoliko novih registara od MUP-a, Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva za državnu upravu.

Istraživanje "Doing business 2010" Svetske banke pokazuje da Srbija ima veliki pomak kada su u pitanju procedure osnivanja preduzeća. Šta je uzrok tome?

- Prema izveštaju koji je objavljen pre nekoliko dana, u delu osnivanja preduzeća koji se direktno odnosi na APR, Srbija je napredovala za 35 pozicija u odnosu na prošlu godinu. Mesta za napredak ima još, jer u praksi se u jednoj radnoj nedelji sve neophodne procedure mogu završiti. Vi se obraćate APR-u, a mi završavamo sa Poreskom upravom, koja izdaje PIB, kao i sa zdravstvenim i penzijskim fondom, i za tri dana dobijate rešenje, u koje je uključen i PIB i potvrda o prijavi za oba fonda. Sa ovom procedurom smo krenuli 6. maja, ali tu nećemo stati, jer ćemo od prvog januara imati drugu fazu - finansijski izveštaji će se, umesto u tri institucije, predavati samo u APR-u. Prostor za dalje poboljšanje očekujemo pogotovo ako se aktivira elektronski potpis i kada se eliminiše papirologija. Kod preduzetnika je i danas moguće da se deo procedure obavi preko interneta, ali rešenja se dobijaju poštom. Uvođenje elektronskog potpisa bi značajno skratilo proceduru.

U kojoj meri se kriza odrazila na osnivanje preduzeća u Srbiji?

- U APR-u, koji postoji već pet godina, imamo jedinstvenu bazu podataka o 330.000 privrednih subjekata, od čega su 110.000 privredna društva i 220.000 preduzetnici. U Srbiji se svake godine briše iz evidencije 35.000 a osniva između 42.000 i 45.000 preduzetničkih radnji. Broj novih osnivanja je manji za oko 10 odsto, a broj brisanja je veći za 10 odsto. Treba reći da je privreda uočila krizu pre države, pa je već prošle godine bilo spajanja sestrinskih firmi i racionalizacije u okviru firmi.

Ima li mesta za povećanje broja preduzeća kod nas?

- Svakako ima i gotovo sigurno se može reći da bi broj privrednih subjekata mogao da bude trostruko veći. Holandija, na primer, ima pet miliona firmi i 15 miliona stanovnika, a Velika Britanija ima samo tri miliona društava sa ograničenom odgovornošću. Zamislite da u Srbiji ima 700.000 privrednih subjekata i da svako zaposli bar po jednog radnika - time bi problem zapošljavanja bio značajno umanjen.

Da li se može reći da će registar privrednih subjekata biti zaokružen?

- Mi smo formirani po uzoru na srodne institucije u EU. Naš set usluga će se sa bonitetom od 1. januara proširiti i na dodatni set finansijskih podataka, što znači da ćemo na sajtu imati kompletnu sliku stanja u kompanijama. Da smo na pravom putu, pokazuje i sajt Agencije, koji je jedan od najposećenijih sajtova, sa oko 30.000 poseta svakog dana. Ovolika posećenost sajta www.apr.gov.rs dokazuje da veliki broj poslovnih ljudi proverava svoje poslovne partnere preko interneta i lično u APR.

Da li je moguće podatke o privrednom subjektu promeniti bez ovlašćenja?

- To je nemoguće bez ovlašćenja osnivača. Mi postupamo prema važećim zakonima, na način da samo zakonski zastupnici, odnosno lica koja oni ovlaste, mogu vršiti promenu za neko pravno lice. U prošloj godini smo obradili 565.000 predmeta, a imali smo svega 112 žalbi, od čega je 50 uvaženo. U roku od tri dana moramo da damo odgovor na zahtev za osnivanje.

Ponovo se pominju fantomske firme. Može li se nešto uraditi u saradnji sa MUP-om?

- Institucije kao APR postoje da bi maksimalno smanjile administrativne barijere za pokretanje sopstvenog posla. Nadam se da smo uspeli, a dokaz da smo na dobrom putu dobili smo od kolega iz Evropskog foruma registara, čijom smo asocijacijom predsedavali tokom godinu dana. Sve zemlje imaju fantomske firme, ali je to predmet drugih postupaka. Čak i one zemlje koje imaju daleko snažnije mehanizme progona. U Srbiji ima nekoliko stotina ljudi koji osnivaju takve firme, ali ne možemo njih poistovećivati sa onima koji žele da rade pošteno. Nivo izrečenih sankcija kod poreskih utaja i sličnih prestupa je kod nas mali, ali će se i to promeniti. Šteta koje mogu da nanesu fantomske firme je veoma visoka. U svetu oko pet odsto svetskog BDP predstavljaju finansijske transakcije tzv. pranja novca. Ove aktivnosti se ne mogu sprečiti činom registracije. Postoje države kod koji procedure registracije traju i do četiri meseca, ali i kod njih ima pranja novca.


Kakva je saradnja sa zemljama u regionu?

- Tu nam ni "Doing business" ne pomaže jer jesmo ispred Hrvatske, BIH i Crne Gore, ali iako smo mi pomagali kolegama iz Makedonije da reformišu svoj sistem registracije, oni su sada ispred nas jer je njihov parlament brže usvajao neophodne propise. Makedonija je sada među prvih 10 zemalja u svetu kada je reč o procedurama registracije firmi. Mi smo na jednošalterski sistem jako dugo čekali, ali je i njega moguće dodatno unaprediti. Čekaju nas izmene zakona o privrednim društvima, preduzetnicima, registraciji, pa i samom APR-u, koje će prilagoditi zakonodavni okvir sa praksom i potrebama privrede, pre svega kada je reč o elektronskom potpisu. Sve naše baze podataka su javne i trebalo bi da služe i donosiocima odluka da donesu odgovarajuća rešenja.

Koji su novi registri o kojima će se Agencija starati?

- Pre svega, to je registar domaćih i stranih udruženja građana koji preuzimamo od tri institucije - MUP-a, Ministarstva za državnu upravu i Ministarstva za spoljne poslove, koje je do sada vodilo registar stranih udruženja koje posluju u Srbiji. Registar će biti operativan krajem oktobra, ali će udruženjima biti ostavljen rok od 18 meseci da usklade svoje podatke, pa će se tek onda znati koliko udruženja građana ima. Tu je i registar javnih glasila, koji će biti u nadležnosti Ministarstva kulture i koji bi trebalo da pokaže koliko javnih glasila postoji u Srbiji i kako su raspoređena. Tu je i registar regionalnog razvoja, koji će svoj značaj dobiti formiranjem Agencije za regionalni razvoj i u kome će se nalaziti sakupljene sve informacije o svim podsticajnim sredstvima koje država daje za razvoj određenih regiona. U planu je i registar turističkih potencijala (jedan registar i više evidencija), koji će uključivati i kategorizaciju turističkih objekata.

Da li postoji mogućnost da naši privrednici provere potencijalnog stranog partnera?

- Krenuli smo sa uslugom koja se pruža preko mreže EBR (European Business Registers -EBR), koja podrazumeva umrežavanje svih evropskih registara, u kome smo mi, zahvaljujući podršci Vlade, ušli u prvu fazu, u kojoj mi dajemo podatke, a uskoro će proces biti i obrnut. Kada se razradi metod elektronskog plaćanja, bićemo u mogućnosti da distribuiramo podatke sadržane u registrima zemalja članica EBR-a. Treba imati u vidu da su registri uglavnom samofinansirajuće institucije i da će ova usluga biti komercijalnog karaktera.

(Napomena: tekst je preuzet sa sajta www.biznisnovine.com)