(Ekonomist) Toplica Spasojević, osnivač ITM Grupe i član Kluba „Privrednik“ - ne vladamo iz senke

(Foto: ekapija)

U drugim zemljama krupan biznis ima nekog uticaja i mišljenje privrednika se uvažava, ali to u Srbiji nije slučaj. Ako budžet za 2010. bude rasipnički od reformi nema ništa. Nedopustivo je da država bude najbolji poslodavac i da ljudi iz privatnih firmi beže u državne. Nakon puštanja nizvodu Eltima i ELP-a, banke su imale više razumevanja za dužnike

Ako se postavi pitanje da li je bolje povećati PDV ili dozvoliti da propadne aranžman sa MMF-om, onda je sigurno bolje povećati PDV, jer bez aranžmana sa MMF-om ne bi bilo ni Bečkog dogovora, kojim su se strane banke obavezale da iz Srbije neće povlačiti ranije odobrene kredite, kategoričan je Toplica Spasojević, osnivač i predsednik ITM Grupe, koja je prošle godine imala obrt od oko 200 miliona, a ove očekuje oko 170 miliona evra, od čega 50 miliona u Srbiji, a ostatak u sedam zemalja, u kojima ITM ima firme-ćerke.

„Tačno je da u Hrvatskoj ili Mađarskoj firme rade i sa PDV-om od 23, odnosno 25 odsto i preživele su, ali su kazne za sivu ekonomiju mnogo ozbiljnije i ima je mnogo manje nego kod nas. Ovde se neke stvari gledaju kroz prste zbog socijalnog mira, a onda se to širi kao rak. Štete su mnogostruke. Zato bi bilo dobro da se, ako je moguće PDV ne povećava“, kaže u intervjuu Ekonom:east magazinu Spasojević, koji je i predsednik Asocijacije korporativnih direktora Srbije i član Kluba „Privrednik“.

On podseća da je ceo prihod od privatizacije završio u potrošnji. „Svojevremeno sam insistirao da bar polovina tog prihoda ide u fond za razvoj, a kamo sreće da ništa nije otišlo u potrošnju. Povećanje PDV-a bi iz privrede izvuklo novac. Njime bi upravljala država, a ona to uvek slabije radi od privatnika. Uz to, zbog povećanja PDV-a bi se pojačalo bekstvo u sivu ekonomiju, pa bi se vratili nekoliko godina unazad“, objašnjava Spasojević.

Kako bi trebalo da izgleda budžet za narednu godinu?

Toplica Spasojević: Ako budžet za 2010. bude rasipnički od reformi nema ništa. Državna uprava se mora racionalizovati, jer je nedopustivo da država bude najbolji poslodavac i da ljudi iz privatnih firmi beže u državne. Taj proces je počeo pre dve i po godine što pokazuje odnos snaga na terenu. Budžet mora biti i dovoljno stimulativan, posebno za neke privredne grane, kao što su poljoprivreda, prehrambena industrija, infrastruktura i energetika. To će pomoći da brže izađemo iz krize, koja će u Srbiji trajati duže nego u razvijenim zemljama. Plašim se, međutim, da u budžetu neće biti tih stimulacija.

Prošlo je godinu dana od kada je kriza počela da se oseća u Srbiji. Za ovih godinu dana sa stanovišta privrede koliko je bio dubok pad?

T. Spasojević: Definitivno je bilo pada. Naša vlada je zakasnila sa merama tri, četiri meseca i da nije bilo aranžmanu sa MMF-om i Bečkog dogovora sa bankama da ne povlače novac iz Srbije recesija bi bila mnogo dublja. Postojala je velika opasnost od domino efekta, da kolaps velike nacionalne banke ili kompanije obori celu privredu, ali su se, ipak, veliki privrednici i banke snašli. Svi smo se nategli i preživeli, a banke su, nakon puštanja nizvodu Eltima i ELP-a, imale više razumevanja za dužnike.

Da li je tom „razumevanju“ za Deltu i druge velike kompanije delom doprinela i izreka da su nevolje velikih igrača problem države i ostalih privrednih subjekata?

T. Spasojević: Delta se sama izborila sa problemom, jer su imali dobra obezbeđenja za svoja potraživanja, a samo Maxi vredi više nego svi njihovi dugovi. Svaka država bi volela da ima više takvih kompanija koje zapošljavaju oko 20.000 ljudi, ostvaruju profit i plaćaju poreze. Takvim firmama i država treba da pomogne, a to se sada i radi. Druge države stimulišu takve firme da se probijaju u inostranstvu. Postoje tri načina da se plasiraju domaći proizvodi, da se traži pojedinačni kupac u inostranstvu, plasiraju preko distributera ili maloprodaje. Treći način možda ima i najviše efekata. Političari polako shvataju da smo svi u istom loncu i da će, ako pomognu privredi i njima biti lakše, jer će u tom slučaju rasti zaposlenost i bolje će se puniti budžet.

Plašite li se drugog talasa krize?

T. Spasojević: Još nije jasno da li će se BDP kretati linijom u obliku slova „V“, „L“ ili „W“. Bliži sam proceni da ćemo pre definitivnog oporavka imati još jednu manju krizu. Finansijski sektor će se brže izvući iz krize i ključni problem je kojim tempom će rasti tražnja za realnim dobrima, da li će potrošači imati isti nivo dohotka kao i pre krize. Uz to, zbog krize je povećan broj nezaposlenih, a ljudi su sada oprezniji, više štede i manje troše. Zato će rast posle krize biti 10-20 odsto niži nego pre nje.

Može li se 2010. u Srbiji očekivati bilo kakav rast BDP-a ako Vlada održi obećanje o zamrzavanju, pa samim tim i realnom smanjenju primanja milion i po penzionera i pola miliona zaposlenih u javnom sektoru?

T. Spasojević: To je jedan problem. Drugi je što su svi uplašeni i više štede. Verujem, ipak, da posle krize tražnja može da „eksplodira“, kao posle 2000. Uz to, razvijene zemlje će se brže oporaviti, što će takođe povećati tražnju i pokrenuti neke privredne aktivnosti, a strani investitori će ponovo tražiti mesta za investiranje.

Šta bi trebalo uraditi da oni dođu u Srbiju?

T. Spasojević: Studija „Doing business“ Svetske banke pokazuje da smo skliznuli u nekim parametrima. Sada je za dobijanje građevinske dozvole potrebno 279 dana, ili devet dana više nego pre godinu dana. Istovremeno, u Srbiji nema dovoljno stanova, na dugi rok faliće nam i poslovnog prostora, a i mnogi infrastrukturni projekti zbog toga nisu realizovani. Inđija, Kragujevac i Loznica su pokazali da je moguće stvoriti dobru poslovnu klimu, da se sve dozvole nabave na jednom šalteru. Recept je vrlo jednostavan, moramo pojednostaviti procedure, smanjiti broj propisa, olakšati domaćim i stranim investitorima da ulažu. Novi Zakon o prostornom planiranju i izgradnji popraviće stanje u administraciji, ali su kontroverzne odredbe koje omogućavaju prenamenu zemljište

Podzakonski akti, naime, mogu bitno da promene suštinu zakona zato što nije određena ni cene konverzije što bi moglo da uspori investicije. Političari moraju biti oprezni kod donošenja propisa jer oni mogu da oteraju investitore. Da je Srbija jedina investiciona oaza u svetu onda bismo i mogli da se igramo, ali postoje desetine potencijalnih mesta za investiranje i zato to ne sme da se radi. Pa, u Singapuru se dozvola dobija za 10 dana. Mi moramo da rešavamo probleme, a ne da stvaramo nove.

Smatrate da je velika greška napravljena što Srbija u privatizaciju nije krenula krajem osamdesetih godina prošlog veka, a sada država preuzima propala društvena preduzeća. Da li je to prihvatljivo?

T. Spasojević: Takav princip se nikada nije pokazao kao dobar, ali je to, izgleda, bilo nužno zlo. Sa 50.000 ili 100.000 ljudi na ulici nemoguće su reforme. Zbog krize je ovo manje zlo, ali na duži rok država ne bi smela da bude vlasnik, osim u strateški važnim firmama ili jako uspešnim preduzećima kao što je Aerodrom „Nikola Tesla“.

Njega ne treba privatizovati, jer bi se državni monopol zamenio privatnim. Ne znam ni zašto bi bila privatizovana Državna lutrija, a na kratak rok ne bi trebalo prodavati ni Telekom. O tome treba razmišljati kasnije i to samo ako se dobije jako dobra cena. U svim drugim slučajevima privatni preduzetnik je bolji vlasnik. No, čak i u državnim preduzećima situacija bi bila mnogo bolja da se menadžment nije birao po političkoj liniji

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs