"Bebi bif" sve dalje od Evrope - stočni fond u Srbiji sve siromašniji

Stočni fond u Srbiji iz godine u godinu sve je siromašniji, a početak 2009. stočari su dočekali sa 70.000 grla junadi manje nego lane, što je pad proizvodnje od 6%. Prema statističkim podacima, ukupan broj goveda kreće se oko 1,1 milion, ali stručnjaci procenjuju da realno ne premašuje 800.000 grla.

Dodatni problem jeste to što se broj junadi u tovu, za čiju proizvodnju posedujemo odobrene kvote za izvoz u Evropsku uniju, kreće svega oko 40.000 grla. Iz te proizvodnje nije moguće realizovati ni 20% dozvoljenog plasmana, a od ukupno 8.700 tona junećeg mesa, pre svega "bebi bifa" koje bi domaći proizvođači mogli da prodaju evropskim potrošačima, u prvih sedam meseci ove godine realizovano je samo oko 1.700 tona, najveći deo tog kontingenta prodat je ne u Evropskoj uniji, nego zemljama bivše SFRJ. A, da bi realizovala dozvoljenu izvoznu kvotu za EU, Srbija bi u tovu morala da ima oko 100.000 grla.

- Činjenica je da farmeri nemaju računicu za tov i uzgoj stoke, a to se odrazilo i na izvoz junećeg mesa, koji je u prvih šest meseci ove godine, u poređenju sa rezultatima iz prošle, pao za čak 40%. Jedno od rešenja bili bi značajniji podsticaji proizvođačima, poput subvencija koje dobijaju farmeri iz Evropske unije. To bi uvećalo prihod od prodaje mleka ili tova junadi, što bi bio finansijski podsticaj proizvodnji. istina je da se to može postići i podizanjem cena, ali one su u maloprodaji kod nas i inače više nego na tržištima u okruženju i u EU, što znači da naši proizvodi, u ovom slučaju juneće meso nisu konkurentni - kaže za "Danas" Momir Jovanović, predsednik Grupacije klanične industrije Privredne komore Srbije, dodajući da je pad proizvodnje i izvoza podjednako pogodio i stočare i klaničare.

On podseća da stočarstvo čini tek između 30 i 40% vrednosti BDP poljoprivrede, dok se u razvijenim zemljama taj udeo kreće oko 60%. Na drugoj strani, ohrabruje podatak da Evropska unija još neće smanjivati odobrenu izvoznu kvotu, ali ako ona i dalje ostane mrtvo slovo na papiru, sigurno je da će do korekcije doći.

- Povećanje broja junadi u tovu i podsticaj za proizvodnju junećeg mesa neophodni su, utoliko pre što raspolažemo značajnim proizvodnim potencijalima, pa i sertifikovanim preradnim kapacitetima. Treba očekivati i unapređenje procesa proizvodnje u stočarstvu, uprkos tome što se na povraćaj uloženog kapitala čeka u proseku 15 meseci - kaže Branislav Gulan, savetnik u Privrednoj komori Srbije i podseća da bi ovogodišnji procenjeni prinos kukuruza bio dovoljan za tov oko osam miliona svinja, a njih, prema nekim procenama, nema više od dva miliona.

Razlike i u EU

Da bi stočarstvo bilo intenzivno potrebno je da njegovo učešće u poljoprivrednoj proizvodnji premaši 50%, ili da broj uslovnih grla (broj goveda mase od oko 500 kilograma po hektaru oraničnih površina) bude veći od sadašnjih 0,3. U zemljama EU taj broj iznosi 0,98 i te zemlje važe kao napredne. Činjenica je da i među njima ima razlika pa tako Grčka ima 0,4 uslovnih grla po hektaru, a Holandija 3,8.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 24.09.09.)