"Beogradskoj areni" nedostaju sportski spektakli - na kraju ove godine dobit ne manja od 100.000 EUR

Poslovanje "Beogradske arene", grandioznog objekta kroz koji je u poslednje dve godine prošlo više od milion posetilaca, zasad nije dovedeno u pitanje mada od 2006. godine do danas nijedan dinar iz gradskog budžeta nije uplaćen za organizaciju tekućih programa. Gubitaka, kažu nadležni, nema, a u odnosu na minulu godinu zabeležen je rast prihoda od 25 do 35%. Podatak da Grad Beograd kao vlasnik "Arene" za svaki događaj održan u ovom zdanju dobije nadoknadu od 5.000 EUR potvrđuje da objekat u Novom Beogradu ipak ne može da posluje bez dodatne pomoći.

Dejan Petričević, direktor "Arene Beograd", kaže za "Politiku" da Skupština grada za redovno komunalno održavanje objekta, plate zaposlenih i ugovore o servisiranju opreme godišnje izdvoji do 2 mil EUR.

– To znači da u "Beogradskoj areni" svi postojeći sistemi moraju da se održavaju u ispravnom stanju čak i kad njena vrata nisu otvorena za javnost. Od svakog održanog događaja preduzeće "Arena Beograd" je u obavezi da na ime najma objekta uplati određeni novac na račun grada. U te troškove uračunati su utrošena struja, toplotna energija, računi za telefon, i-mejlovi, vanredno čišćenje objekta, njegovo obezbeđivanje, vatrogasne službe... Primera radi, račun za struju po događaju u proseku iznosi oko 2.000 EUR, dok za čistoću staje 2.400 EUR. Ovo preduzeće na račun gradskog budžeta svake godine uplati između 200.000 i 350.000 EUR čime se gradu vraća novac koji je uložen u gradnju – objašnjava Petričević. Prema procenama direktora, "Beogradska arena" bi, ipak, na kraju ove godine trebalo da ostvari dobit ne manju od 100.000 EUR.

"Jak sport" je ono što nedostaje "Areni" da bi bila u potpunosti rentabilna. Stalne stanare, to jest sportske klubove koji bi plaćali najam sala za utakmice i treninge, "Beogradska arena" nažalost nema. Zbog te manjkavosti nadležni se okreću organizovanju ostalih događaja. Da je moguće organizovati oko 50 događaja godišnje, pitanje njene rentabilnosti ne bi bilo ni pomenuto. Jedan od najvećih objekata ovog tipa u Evropi, objašnjava Petričević, tada ne bi morao da bude na jaslama Skupštine grada.

– Naša želja je da svake sedmice organizujemo jedan događaj, jer što više takvih programa, veći će biti prihodi od iznajmljivanja prostora. Kako taj cilj još nismo dosegli, realno bi bilo očekivati da organizujemo do 40 velikih manifestacija na godišnjem nivou – kaže direktor.

Ovaj objekat je u međuvremenu postao multifunkcionalan što potvrđuje i sve veći broj muzičkih, kulturnih i zabavnih događaja koji se održavaju pod kupolama "Arene". U njenom sastavu je 77 loža od kojih su 44 u funkciji. Cena njihovog iznajmljivanja je od 25.000 do 45.000 EUR.

– Već dve godine pokušavamo da nađemo zakupce, ali je odziv kompanija minimalan. Dosad je bilo iznajmljeno svega njih desetak, a trenutno su pod zakupom četiri luksuzne lože – kaže prvi čovek "Arene".

Mala sala, čije bi izdavanje donosilo značajan prihod ovom objektu, zasad nije u funkciji zbog problema sa prokišnjavanjem. U toku sledeće godine biće rešen ovaj problem, nagoveštava Petričević, dodajući da kada bi vrata male sale bila otvorena onda bi "Beogradska arena" bila u mogućnosti da posluje samostalno, bez budžetske podrške.

– Pod kupolama ovog zdanja tako bismo dobili dve sale – veliku za 4.000 do 20.000 posetilaca, i manju za najviše dve hiljade posetilaca. Time bi naša "Arena" postala centar za sve događaje u regionu – dodaje direktor.

Za iznajmljivanje "Beogradske arene" trenutno treba odvojiti minimalno 25.000 EUR ili 20.000 EUR u slučaju da se koriste prva dva, od ukupno šest nivoa. Do pre tri godine cena zakupa bila je znatno viša, odnosno za najam sale organizatori su morali da odvoje i do 35.000 EUR, ali u to nisu bili uračunati dodatni troškovi – utrošena struja, voda, grejanje, obezbeđenje...

Ovaj veliki objekat, koji je pre dve godine primljen u Asocijaciju velikih evropskih arena, ni dan-danas nema takozvanu medijsku kocku, tačnije ekran, binu i sopstveno ozvučenja, a ne raspolaže ni sistemom "vešanja" muzičkih uređaja o krovnu konstrukciju. Da nije bilo ekonomske krize, ističe prvi čovek "Arene Beograd", nešto od toga bi do sada sigurno bilo osposobljeno.

Narednog proleća novobeogradsko zdanje dobiće pregradne pokretne zavese na dugme kojima će velika sala moći da se podeli vertikalno i horizontalno i time prilagodi potrebama organizatora nekog događaja. U toku je izrada ovog projekta, najavljuje direktor, dodajući da će time "Arena" dobiti između četiri i šest vizuelnih konfiguracija za događaje od tri hiljade do 20.000 posetilaca. Pregradnim zastorima stvoriće se utisak da je prostor maksimalno popunjen, što dosad nije bio slučaj, jer je zbog veličine glavne sale objekat gotovo uvek delovao poluprazno.

Do avgusta ove godine u "Beogradskoj areni" je bilo oko 300.000 posetilaca, a taj broj će se sigurno udvostručiti, napominji u upravi centra.

U Evropi ima oko 200 ovakvih objekata. Beogradsku "lepoticu" do kraja godine očekuje još najmanje 12 velikih manifestacija, a u martu iduće godine biće organizovan i "Dejvis kup" naše i američke teniske reprezentacije.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 24.09.09.)