Rade Pribićević, direktor korporativnih poslova "Danube foods group" - U biznisu ne postoji mirovanje

U vremenu kada kompanije svoje investicione poslove zamenjuju racionalizacijama i bežanjem i od samog pominjanja bilo koje vrste širenja, "Knjaz Miloš" je raširio svoju lepezu sa novokupljenom markom sokova "moć prirode".

O planovima kompanije i poslovanju "u nevreme" "Biznis" je razgovarao sa Radetom Pribićevićem, direktorom korporativnih poslova "Danube foods group", pod upravom investicionog fonda "Salford".

Koliko je koštala ova akvizicija?

- Cena same transakcije je poslovna tajna, a ovo nije klasična akvizicija jer mi nismo kupili kompaniju koja proizvodi "moć prirode" već smo kupili brend "moć prirode". Stari vlasnik, holding "Agroekonomik", i dalje će puniti "moć prirode" ali sada za nas uslužno. Tako će ta kompanija u problemima dostići pozitivne efekte jer će ljudi imati posao i dobijaće plate, što nije bio slučaj u poslednje vreme. Mogu da kažem da ćemo u ovoj prvoj fazi, u redizajn brenda, u tržišnu komunikaciju i distribuciju brenda uložiti oko 1,5 mil EUR.

Kako vam se isplati ulaganje u bilo šta u ovom trenutku?

- Iako "Knjaz Miloš" već ima liniju "golf" sokova smatram da je ova kupovina dobar potez jer smo mi u liniji sokova prisutni samo u segmentu ugostiteljstva a sada ćemo ući i u segment takozvanih porodičnih pakovanja. Imamo cilj da vratimo brend na staru poziciju, da ga naslonimo na distribuciju "Knjaz Miloša" i da ga uvedemo u maloprodaju.

U "Salfordu" su rekli da ove godine odustaju od prodaje zbog krize, a ušli ste u novu investiciju. Zar to nije malo kontradiktorno?

- To možda tako zvuči, ali sticajem okolnosti, godina koja je nama bila predviđena kao godina prodaje poklopila se sa ekonomskom krizom. Spoznali smo da nije realno da možemo da prodamo bilo koju od kompanija na način na koji smo to zamislili i odlučeno je da produžimo period ostanka u investiciji za dve godine. Sada kupujemo i da bismo na neki način digli vrednost kompaniji. U biznisu ne možete da stojite u mestu. Ili idete napred, ili idete nazad.

Koju od kompanija u sastavu "Salforda" ste prvo planirali da prodate?

- "Knjaz Miloš" je bio predviđen da bude prvi prodat i bili smo blizu realizacije tog posla.

Da li je "Coca-Cola" još uvek zainteresovana?

- U ovom trenutku ne razgovaramo sa potencijalnim investitorima jer čekamo bolja vremena. Pretpostavljam da su kompanije koje su bile zainteresovane, a mi smo objavili da su to bili i "Coca-Cola" i "Pepsi", ali i još neke kompanije koje nisu želele da budu imenovane, i dalje zainteresovane.

Govorilo se da ćete kupiti "Hebu". Zašto se to nije desilo?

- Razmišljali smo o tome. Imali smo u vidu da je "heba" odličan brend kao i da je na jugu Srbije gde mi nismo toliko zastupljeni, ali eto jednostavno iz nekih objektivnih razloga nismo to realizovali.

Da li se u "Knjazu" oseća kriza?

- Da. Prodaja vode i mineralnih napitaka je pala za 10%. To je relativno lako objašnjivo jer voda spada u vrstu proizvoda koji se vrlo lako supstituišu, recimo gradskom vodom sa česme. Ove godine smo 1. jula za sedam procenata bili slabiji nego 1. jula prošle godine, što je značajno jer je ovo industrija koja je u poslednjih nekoliko godina beležila organski rast i rastao je nivo potrošnje mineralne vode po glavi stanovnika. Ako se to uzme u obzir onda je taj pad od sedam odsto vrlo ozbiljan.

Da li postoji mogućnost da budete prozvani monopolistom u ovom segmentu, kao kod mleka sa "Imlekom"?

- Voćni sokovi, mineralna voda i energetsko piće različiti su proizvodi i ne mogu se stavljati u isti koš. Ni "Imlek" nije monopolista. To kažem ja, a kaže i Vrhovni sud. Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv nas još pre dve godine, međutim Vrhovni sud je poništio rešenje i vratio ga na ponovno odlučivanje. Komisija je pogrešno procenila relevantno tržište i na taj način konstatovala da je naš procenat na tržištu veći nego što on realno jeste i mislim da će krajnji ishod biti to da će na sudu biti potvrđeno da mi nismo monopolisti.

Osećate li krizu u vašim ostalim kompanijama?

- U ostalim kompanijama nismo osetili krizu. Čak su "Imlek" i "Bambi" postigli bolje rezultate nego prethodne godine, što se objašnjava time da industrija mlečnih proizvoda nije elastična. Ljudi piju mleko i moraju da ga piju bez obzira na to kakva je ekonomska situacija, a u "Bambiju" smo prošle godine preduzeli mnogo različitih mera za poboljšanje efikasnosti kompanije, što je ove godine počelo da daje rezultate.

Imate li problema sa naplatom izdate robe?

- Problem sa naplatom postoji na tržištu, pa ga imamo i mi. Međutim, ja malo drugačije gledam na tu stvar. Uglavnom se svi žale na velike sisteme zato što su to najveći dužnici, što je logično. Ja to ne vidim tako i smatram da su veći problem manje kompanije koje su u blokadi i kod kojih je već izvesno da nećemo moći nikada da im naplatimo. "Delta" i "Idea" iako duguju, one svoj dug pre ili kasnije uvek vrate, a kompanija koja je bankrotirala neće nikada vratiti dug. Ako imate više desetina takvih malih firmi u stečaju, takva potraživanja morate da otpišete i to onda postaje nenaplativo. Što se velikih sistema tiče, mi smo i sami veliki pa smo u malo lakšem položaju kada postižemo dogovore sa velikim sistemima.

Da li je kod vas bilo otpuštanja radnika?

- Ne. Na početku godine smo napravili dogovor sa sindikatima u svim kompanijama da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da ne dođe do otpuštanja zaposlenih, ali da ove godine neće biti povećanja plata kao što se to svake godine podrazumevalo. Dobili smo podršku sindikata i verujem da ako nismo dosad imali otpuštanje nećemo doći u situaciju da otpuštamo ljude ni ubuduće.

Kako se, onda, borite sa krizom?

- Na primer, revidirali smo skoro sve značajne ugovore sa dobavljačima, prošli kroz nove ugovore tendera da bismo tamo gde god je postojala mogućnost još više spustili cene repromaterijala, uveli smo mere racionalizacije u potrošnji tog istog repromaterijala, štedimo na energiji, pokušavamo da na tržištu sa ozbiljno smanjenim marketinškim budžetima postignemo isti efekat.

Predsednik ste UO "Sekopaka", koji okuplja najveće proizvođače ambalaže i napitaka. Koliko je Srbija odmakla u pitanju reciklaže?

- Srbija je do pre nekoliko meseci bila poslednja zemlja u regionu koja nije imala zakonom rešeno pitanje ambalažnog otpada. Novi zakon je vrlo značajna stvar zato što određuje stepen povraćaja ambalažnog otpada, a i preduslov je pristupanju EU. Mi u "Sekopaku", znači "Coca - Cola", "Pepsi Kola", "InBev", "Tetra pak", "Knjaz Miloš", "Bambi", a to su sve ozbiljne kompanije od kojih su većina proizvođači piva, vode, sokova, kao i same ambalaže, trenutno smo u saradnji s Ministarstvom ekologije i u dogovorima da realizujemo da budući otpad ne završi na deponijama, jer je on sirovina, a samim tim i novac.

Kakav je vaš stav povodom ideje da država više stimuliše društveno odgovorno ponašanje kompanija?

- Svuda u svetu određeni procenat svog godišnjeg prihoda kompanija uloži u filantropske aktivnosti i u toj meri dobije poreske olakšice. Mislim da to kod nas nije još regulisano zbog toga što naša država ima problem sa fiskalnim deficitom. Ono što je zasad olakšica je što na iznos dat kao donacija ne plaćate PDV, ali vremenom će morati da se razmišlja i o poreskim olakšicama. Potrebno je vreme da se uvreži shvatanje pa i u samoj privredi da je ulaganje u socijalno odgovorne projekte dobro za poslovanje samih kompanija. U svetu, kompanije koje imaju imidž socijalno odgovornih bolje se kotiraju na berzi, njihovi proizvodi bolje prolaze na tržištu, ljudi više vole da rade za kompanije koje su socijalno odgovorne, nego za kontroverzne industriji kao što je naftna ili duvanska.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet sa sajta www.biznisnovine.com)