Najveći broj privrednika predlaže rast minimalne zarade od 10%, uz poreske olakšice

Pregovori Unije poslodavaca Srbije (UPS) sa sindikatima o minimalcu počeće tokom avgusta, pošto će u septembru u okviru Socijalno - ekonomskog saveta biti razmatrana visina minimalne cene rada za 2020. godinu, kažu u UPS-u.

UPS je tokom jula tradicionalno realizovao konsultacije i istraživanje stavova poslodavaca sa ciljem da se sagledaju stavovi privrednika po pitanju visine minimalne cene rada u Srbiji.

Predloženi iznosi minimalne cene rada kreću u rasponu od 160 do 300 dinara po radnom satu, ali je najveći broj privrednika predložio rast od 10% uz poreske olakšice koje očekuju, pokazuju rezultati istraživanja koje je objavio UPS.

U skladu sa Zakona o radu, minimalna cena rada utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta, uz obavezu da se naročito uzmu u obzir parametri: troškovi života, kretanje prosečne zarade u Srbiji, egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenog i njegove porodice, stopa nezaposlenosti, kretanje zaposlenosti na tržištu rada i opšti nivo ekonomske razvijenosti zemlje.

Minimalna cena rada ne može biti niža od one za prethodnu godinu.

Privrednici iz sektora tekstilne industrije i trgovine smatraju da nema osnova za rast minimalne cene rada, dok poslodavci iz prerađivačkog sektora smatraju da minimalac treba povećati, ali za onaj procenat za koji budu rasterećeni poreza i doprinosa na zarade.

Prostora za rast zarada ima najviše kod poslodavaca koji poslovnu delatnost obavljaju u Beogradu ili na teritoriji Vojvodine, dok je najmanje očekivan rast zarade kod poslodavaca u Istočnoj i Južnoj Srbiji, gde svega 10% anketiranih poslodavaca smatra da je moguće povećati minimalnu cenu rada.

Pozitivan stav su u najvećoj meri zauzeli privrednici iz sektora mikro i malih privrednih društava dok je svega 30% velikih i srednjih kompanija pozitivno ocenilo rast minimalca, najviše stranih investitora.

Do sada se pokazalo da je jedan od ključnih razloga koji utiču na visinu plata u privatnom sektoru, a posebno kod privrednih društava koja se bave proizvodnjom, najčešće tekstilnom industrijom, nelojalna konkurencija, pa ističu
neophodnost jačanja inspekcijskih institucija.

Takođe, brojni parafiskalni nameti i neujednačenost lokalnih dažbina nepovoljno utiču na razvijanje privrednog ambijenta. Navodi se i nedostatak kadrova na tržištu rada i obrazovni sistem koji ne prati promene na tržištu rada.