Pravi krov za pračoveka - Lepenski vir biće trajno zaštićen do kraja 2010.

Na velikom gradilištu na lokalitetu čuvenog praistorijskog nalazišta Lepenski vir, kod Donjeg Milanovca, projektanti, graditelji i investitor okupili su se 17. septembra da se dogovore o daljem toku gradnje trajnog zaštitnog krova. Sačinjen od neuništivog providnog leksana, baš kao i zidovi nove građevine, on će dugoročno štititi sve što je ovde 1966. godine senzacionalno otkriveno i što četiri decenije čami pod improvizovanom nadstrešnicom od salonita, na crvotočnim drvenim stubovima.

Već su, na veliku radost svih u ovom poduhvatu, postavljena četiri moćna noseća čelična lučna stuba, od ukupno šest, raspona oko 50 metara i pojedinačne težine 27 tona. Pod velikim nagibom, oni spajaju betonske nadzide duž strme dunavske obale i nadzide duž bregovitog uzvišenja. Na impresivne noseće čelične lukove monteri moćnim dizalicama uveliko postavljaju mrežastu konstrukciju koja će nositi krov od leksana.

Raduju se projektanti Marija Radan-Jovin i Siniša Temerinski, iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji dugo, već sedam godina, projektuju ovo zaštitno zdanje. Ne manje, čini se, raduje se i dr Goran Petković, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. A njima su se ovde, zajedno s novinarima, pridružili i predsednik majdanpečke opštine Dragan Popović i direktor majdanpečke Turističke organizacije Vesna Mandić.

Predstavnik investitora dr Goran Petković kaže da će ove godine u projekat zaštite iz Nacionalnog investicionog plana biti uloženo 190 miliona, a iduće godine još 180 miliona dinara. Biće dovoljno da se radovi potpuno okončaju do kraja iduće godine. Ovo je trenutno najveća investicija države Srbije u turizam. I kulturu, istovremeno. Te dve grane će se ovde u Đerdapu narednih godina intenzivno preplitati, u korist i jedne i druge.

– Na oko 4.000 m2, ispod trajnog zaštitnog krova, neće se naći samo ognjišta pračoveka i njegove kuće, već i muzej, i amfiteatar, a duž betonskih zidova, koji nose čeličnu konstrukciju, biće postavljene vitrine sa arheološkim materijalom – kaže projektant arhitekta Marija Jovin.

– Do sada je dosta urađeno. Radovala bih se, beskrajno, da pokojni akademik Dragoslav Srejović može sve ovo da vidi. Mnogo je strahovao da će njegovo životno otkriće propasti zbog našeg dugogodišnjeg nemara.

Raduje što će najstarije stanište pračoveka u Evropi, pod novom zaštitom, već krajem iduće godine biti otvoreno za turiste. Posetiocima će tada biti dostupne sve arheološke zbirke, ali i neke biološke, odavno spakovane u sanduke. Mnogi eksponati pod krovom i u zidovima od leksana biće prvi put izloženi. Biće izložena i većina poznatih kamenih skulptura Lepenaca, kakvih nema nigde u svetu.

Može se očekivati da će se broj posetilaca lokalitetu od 30.000 godišnje višestruko uvećati, već od 2011. godine. Tome treba da doprinesu i drugi sadržaji koji će, prema projektu zaštite i uređenja arheološkog lokaliteta, narednih godina obogatiti turističku ponudu Lepenskog vira i Majdanpeka. Na obali Dunava, u neposrednoj blizini lokaliteta, biće izgrađeni pristanište, centar sa smeštajem za oko 150 posetilaca i uređenim parkingom, a tu će biti i međunarodna istraživačka stanica.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 21.09.09.)