U Srbiji svaki 14. radnik radi dva posla - Tako je i u svetu, ali ovde je razlog preživljavanje

Više od jednog posla u Srbiji radi skoro 200.000 ljudi, od 15 do 64 godine i taj broj raste, podaci su Evropske statističke agencije za 2018. godinu.

To je oko 7% od ukupnog broj zaposlenih kojih u Srbiji ima 2.147.948, navodi Republički zavod za statistiku, RZS, piše BBC na srpskom, prenosi Fonet.

Po dva posla ljudi rade i u Srbiji i u svetu, a razlika je samo u motivaciji za dodatni posao, smatra sociolog Srećko Mihajlović.

- Ovde ljudi rade zbog preživljavanja, a u svetu možda žele da dodatno zarade - objašnjava Mihajlović.

Na uvreženo mišljenje da u Srbiji ljudi nisu spremni da rade više poslova, već da to češće čine u inostranstvu, ima spreman odgovor: - Ljudi ovde nisu lenji, oni budu lenji samo po mišljenjima nekih političara, koji žele neki drugi narod.

Mihajlović dodaje da istraživanja u kojima je učestvovao pokazuju da su u Srbiji mnogim radnicima prava uskraćena, ali da zaposleni često na to reaguju ćutanjem i trpljenjem.

- Malo ljudi se žali i retko ko hoće da dođe do pravde, taj fatalizam je deo političke kulture. Previše smo orijentisani na trpljenje i čekamo da nam nešto padne s neba - dodaje.

Sarita Bradaš istraživač iz Fondacije Centar za demokratiju za BBC na srpskom kaže da je približan broj osoba koje rade dva posla u Danskoj oko 200.000.

- Ipak, za razliku od naših radnika koji rade 11 ili 12 sati dnevno, tamo se verovatno tu broje ljudi koji rade dva part tajm posla - kaže ona.

Za pokriće prosečne potrošačke korpe u aprilu 2019. godine bilo je potrebno 1,31 prosečna zarada - koja iznosi 54.645 dinara, podaci su RZS.

- To ne znači da je skoro jedna i po plata dovoljna za neki pristojan život, već je izračunata po prosečnoj potrošnji jednog dela stanovništva - kaže Bradaš.

Polovina ove sume troši se na hranu i bezalkolona pića, a druga na stanovanje i obrazovanje.

- Procena je da mesečno na obrazovanje ide oko 200 i nešto dinara, pa se pitam da li godišnje za te pare može jedan i po udžbenik da se kupi - kaže Bradaš.

Kao primer statistike dovedene do besmisla Bradaš navodi kategoriju - minimalne potrošačke korpe:

- Ona predviđa da jednoj tročlanoj porodici za mesec dana sleduje 200 grama limuna, jedna sardina i 7,5 kilograma krompira, pa bih ja volela da neko ko pravi tu minimalnu korpu od toga napravi ručak i da vidimo mogu li ljudi da ne budu gladni.

- Kad se podeli predviđena količina mesa sa kostima i bez kostiju na broj dana, po članu domaćinstva dođe 166 grama dnevno - pa kome kost, kome meso - kaže Bradaš.

Republički zavod za statistiku Beograd

Evropska statistička agencija

dva posla

minimalna potrošačka korpa

prosečna zarada u Srbiji

Sarita Bradaš

Srećko Mihajlović