Srbiji nedostaje oko 300 čuvara stoke

(Ilustracija) Početkom ovog leta, u jednom srednjobanatskom selu došlo je do sukoba kada je jedan stočar preoteo čobana drugom gazdi, koji drži mnogobrojnu stoku. Razlog je taj što su čobani u čitavom regionu, pa tako i u Srbiji, izuzetno deficitarni.

Dobrog čuvara stoke, vrednog i poslu posvećenog teško je naći, a ko ga pronađe plaća ga, računajući pri tom smeštaj i hranu i do 600 EUR mesečno.

Prema nekim grubim procenama, samo u Srbiji nedostaje oko 300 čuvara stoke, a polovina od tog broja, dakle oko 150 smatra se gorućim nedostatkom. Ozbiljnije gazde spremne su i da odreše kesu, solidno plate pastire, ali i pored toga, tog profila radnika jednostavno nema.

- Čuvanje stoke specifično je zanimanje, a radno vreme traje 24 sata. Većina ljudi koji čuvaju stoku nemaju porodicu, jer drugačije teško da bi mogli da ispune sve obaveze. Teško ih je naći, a kada se nađu i dogovorimo se, često se ne zadržavaju dugo. Nije to tek tako, za taj posao treba i znanja i iskustva. Duže se zadržavaju oni koji su nemaju velikog izbora u životu - kaže stočar iz Sanada kod Čoke, Miloš Obućina.

Prema njegovim rečima, na severu Banata čobani se plaćaju nešto manje od 200 EUR (oko 20.000 dinara), ali tu nisu uračunati hrana, piće i smeštaj, koji su obavezni deo dogovora.

Neki stočari smatraju da bi se deo problema sa nedostatkom čobana rešio jasnim definisanjem prava na korišćenje pašnjaka, u smislu ko ima vlasništvo nad njim, na koji način, koja su mu prava i obaveze, a da zakup pašnjaka bude višedecenijski. Ako su u pitanju manje pašnjačke površine, treba ih ograditi električnom ogradom (kao što je to slučaj u razvijenijim zemljama), pa u tom slučaju nema potrebe da neko čuva stoku.