Dovoljno za prebranac - iako je ovogodišnji rod ispod očekivanja, ni ove sezone nećemo oskudevati u pasulju

Mada je proizvodnja sve manja, pasulja ima i biće ga dovoljno na pijacama i marketima u ovoj sezoni. Ne treba sumnjati da će, već po tradiciji, i vredni uvoznici preplaviti tržište Srbije jeftinim pasuljom iz celog sveta.

Stručnjaci za gajenje naše omiljene mahunarke izneli su, na skupu proizvođača pasulja u Ravnom Topolovcu, selu kraj Zrenjanina, koje je postalo jedan od vodećih pasuljarskih centara u zemlji, procenu da je 2009. jedna od slabijih godina kada je u pitanju rod pasulja.

- Imali smo loše vremenske uslove baš u fazi cvetanja biljke, pa su se pojavile bakterioze koje su desetkovale rod. U proseku on će iznositi jedva nešto preko jedne tone po hektaru. To je daleko ispod genetskog potencijala naših poznatih sorti, koji uglavnom iznosi između 2,5-3 tone po hektaru - kaže za "Novosti" Dejan Cvikić, selekcionar Instituta za povrtarstvo iz Smederevske Palanke.

Od 2000. godine setva pasulja, koja se uglavnom obavlja u Vojvodini, Šumadiji, Pomoravlju i Južnoj Srbiji stalno opada. Sa nekadašnjih 30.000, lane je svedena na 21.000 hektara, a ove godine pasulj se našao na nekoliko stotina hektara manjoj površini. Prošlogodišnja produkcija od oko 42.000 tona, koja se smatra prosečnom, neće biti dostignuta. Procena je da će ove godine u Srbiji biti proizvedeno jedva oko 38-40.000 tona pasulja.

Prema zvaničnim statističkim podacima, lane je u Srbiju ušlo oko 2.200 tona pasulja, zašta je potrošeno nešta preko 2,3 miliona dolara. Najviše uvoznog pasulja je iz Kine i Argentine. Ali, jeli smo i pasulj iz Kirgistana, Egipta, Kenije, Čilea...

Cena uvoznog pasulja je oko jedan dolar za kilogram, a naš najkvalitentiji lane se prodavao od 100 do 120 dinara. Cena ovogodišnjeg roda ostala je ista, mada proizvođači negoduju i smatraju da je niska. Kažu, sve drugo je poskupelo, naročito seme, zaštita, đubrivo, gorivo... Mada, još uvek se isplati ova proizvodnja.

Šta je problem?

- Najveći problem je što nemamo obezbeđen plasman i to najviše opterećuje proizvodnju pasulja u Srbiji. Imamo kvalitetnu robu, raznovrstan asortiman i možemo da isporučimo značajne količine. Ali, teško pronalazimo kupce, a država nam ničim ne pomaže. Svako se snalazi kako zna i ume. U Ravnom Topolovcu više od 300 domaćinstava bavi se proizvodnjom pasulja. Na zalihama imamo sigurno preko 50 tona - kaže Mladen Žuža, predsednik Asocijacije pasuljara Ravnog Topolovca.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 11.09.09.)