GULAN: Srbija ne koristi 1,5 mlrd USD kapitala uloženog u školovanje poljoprivrednih stručnjaka

Srbija ima više od 32.000 nezaposlenih polјoprivrednih stručnjaka. Od toga je 5.513 nezaposlenih agronoma i veterinara. Među njima je 46 doktora nauka i 418 magistara i mastera, govore podaci iz januara 2018. godine.

- Ako uzmemo u obzir to da u proseku na školovanje ovog kadra, od inženjera polјoprivrede do doktora nauka, ode oko 300.000 USD, to znači da Srbija ne koristi više 1,5 mlrd USD kapitala uloženog u obrazovanje tih mladih lјudi - kaže Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista Srbije, publicista i analitičar.

Dodaje da bi bilo drugačije da se uvede obaveza da na određen broj hektara svako gazdinstvo mora da angažuje po jednog stručnjaka, kao i da se limitira veličina gazdinstva, tj. broj hektara koji mogu da budu u rukama jednog gazde, kao što je u Danskoj ili u nekim drugim zemlјama.

- Povratak zadrugarstvu predstavlјa i najbrži put za ujednačen regionalni razvoj u Srbiji. Mali polјoprivrednici u Srbiji, ukoliko se ne udruže ne da će propasti, nego će nestati. Jedini put za udruživanje i opstanak su zadruge - smatra Gulan.

Smatra i da je potrebno doneti deklaraciju Narodne skupštine Srbije o radikalnom zaokretu ka ra­zvoju sela i polјoprivrede, kao i strateška dokumenta na lokalnom nivou. Takođe, potrebna je snažna materijalna podrška na svim nivoima nadle­žnih in­stitucija, kao i postojanje agrarne banke.

- Potrebno je analizirati stanje prirodnih i lјudskih resursa u selima po opšti­nama, odnosno obaviti mapiranje. Izabrati proizvodne programe prilagođene prirodnim uslo­vima i tradiciji proizvođača, koji su tržišno i izvozno orijentisani. Takođe, važno je intevizirati saradnju sa dijasporom, a predlažemo i formiranje razvojne banke dijaspore - rekao je Gulan.

Dodaje i da je važno besplatno davati građevinsko zemlјište, ili uz što je moguće nižu cenu za ot­po­či­njanje preduzetničkog poduhvata. Naglašava i da bi trebalo podsticati zasnivanje brakova i rađanje de­ce. Osvrnuo se i na iznos subvencija:

- Prosečne subvencije po hektaru u Sloveniji su veće od 500 EUR. U Srbiji one su oko 36 EUR. U tom finansijskom raskoraku se nalazi i uzrok zašto su oni konkurentni, a mi nismo.