Čeličanska šljaka u gradnji puteva u BiH - ArcelorMittal Zenica spreman besplatno nuditi svoj nusproizvod

 Kompanija ArcelorMittal Zenica (AMZ) spremna je za početak i besplatno dati čeličansku šljaku za izgradnju nasipa na putevima u Bosni i Hercegovini, ali i u druge namene u kojima se taj nusproizvod može koristiti, samo kako bi podstakla njeno korišćenje, najavio je direktor te kompanije Biju Nair.

On je kazao kako bi AMZ time imao manju deponiju, a da bi se njenom primenom zaštitili prirodni resursi, odnosno ne bi bilo potrebe za tako veliku eksploataciju kamena za te namene. To bi u konačnici donelo lepšem prirodnom okruženju, jer pomenuti materijali, kazao je Biju, nisu štetni po okolinu.

- Ali, treba zajednički naći način kako da se oni bolje iskoriste. AMZ svake godine proizvodi 110.000 tona ili 40.000 kubnih metara čeličanske šljake, koja može zameniti mnogo prirodnih resursa i minerala. Možemo iskoristiti i šljaku koja je već deponovana na odlagališta - napominje Nair.

Dodao je kako su organizovanjem i konferencije na tu temu inicirali razgovor s nadležnim institucijama BiH kako bi sačuvali prirodne resurse.

- Naš je cilj da do kraja 2020. godine iskoristimo sve nusproizvode iz proizvodnje čelika. U junu ove godine iskoristili smo svu šljaku proizvedenu na Visokoj peći, a do 2020. godine nećemo više imati ni pepela s Energetike. I onda nam ostaje samo čeličanska šljaka, koja je veoma koristan nusproizvod i to se treba koristiti u BiH - ističe Nair te dodaje da imaju u toj nameri podršku svih nadležnih agencija, a posebno se zahvaljuje Ministarstvu okoline i turizma Federacije BiH te Spoljnotrgovinskoj komori BiH.

AMZ je, napominje, doveo i stručnjake iz Evropske unije iz te oblasti kako bi pomogli u donošenju zakona iz te oblasti.

- U principu, zakoni BiH dozvoljavaju upotrebu nusproizvoda kako bi se zaštitili prirodni resursi. Siguran sam da nemamo nikakvih ograničenja, samo trebamo nastaviti s radom - kaže Biju te napominje kako u svetu pa i u Zenici imaju dobre primere korišćenja čeličanske šljake.

- Već imate dosta puteva u Zenici koje su izgrađene od čeličanske i šljake s visoke peći. Dakle, mi to, samo, moramo malo proširiti u količini. Ali, moramo imati zajednički pristup. To je samo pitanje da sednemo i zajedno pronađemo nove inicijative za budućnost - ističe Nair.

Napominje kako nije potrebno šljaku koristiti za izgradnju autoputeva, jer još ne postoji zakonski okvir ni u EU, ali da se, umesto u tako velikim infrastrukturnim projektima, može koristiti u izgradnji manjih puteva.

Federalno ministarstvo okoline i turizma FBiH, najavila je šefica Odseka za očuvanje biodiverziteta Zineka Mujaković, spremno je podržati tu inicijativu pa i delom platiti potrebne studije istraživanja.

- Veoma sam zadovoljna da možemo pratiti uspehe i pozitivne primere iz EU, konkretno Nemačke. Zadovoljstvo mi je što je misije CO2 smanjuju u duplo, s tim da smanjujemo i degradaciju zemljišta, jer eksploatacijom kamena ostaju napušteni kamenolomi - kazala je Mujaković.

Ističe da je ta inicijativa nešto novo za BiH, ali i za EU, koja takođe još nije donela sve zakone iz te oblasti, a sa čijom će zakonskom regulativom biti usklađena i regulativa entiteta FBiH te države BiH.

Visokopećna šljaka, ističe Thomas Merkel iz FehS instituta iz Nemačke, u toj se zemlji već stotinak godina koristi za proizvodnju cementa i poljoprivrednih đubriva, dok je za čeličansku šljaku kazao kako se pokazala postojanijom od prirodnih materijala.

- Dovoljno je da vam kažem da je iskorišćenost ove šljake u Nemačkoj 95% što nam govori da se koristi u velikim infrastrukturnim projektima – izgradnji autoputeva i nasipa za željezničke pruge - naveo je.