Novim Zakonom o trgovini protiv lažnih sniženja

Kada bude usvojen novi Zakon o trgovini, a Vlada Srbije već ga je kao predlog uputila poslanicima Skupštine Srbije, organizatori privrednih izložbi i tradicionalnih manifestacija imaće obavezu da istaknu ime, trajanje manifestacije, obeleže prostor, vode evidenciju lica koja izlažu ili prodaju robu, kao i da obezbede uslove za pristustvo i rad nadležnih inspekcija.

Razlozi za bliže uređenje ovih tržišnih pravila su velike zloupotrebe koje su prisutne u praksi. Ideja je da se na takvim manifestacijama prodaje roba koja je u skladu sa običajima vezanim za odvijanje takvih aktivnosti i za to područje, ali da ona bude legalna. To u praksi znači da će razne "Roštiljade", "Kobasijade", " Kosidbe", "Dani vina" ... morati da imaju jasno propisane obaveze trgovaca koji prodaju robu na njima koje zadovoljavaju propise za svaku drugu trgovinu na prodajnom mestu.

U predlogu ovog zakonskog akta navodi se da su tradicionalne manifestacije vašari, festivali i svi onih na kojima se u sklopu kulturnih, muzičkih, sportskih i drugih aktivnosti prodaje određena roba. Trgovina na ovim privrednim izložbama i manifestacija smatra se trgovinom na prodajnom mestu i mora da zadovoljavi sve propise.

Novim Zakonom o trgovini precizirane su i razne rasprodaje u trgovinama. Definiše se period sniženja, kako bi se izbeglo da se jedna te ista roba negde prodaje po nižim, a negde po redovnim cenama.

Inače, trgovinski sektor u Srbiji zapošljava više od 20% od ukupnog broja zaposlenih. Broj zaposlenih se povećava u velikim privrednim društvima, dok se u mikroprivrednim društvima smanjuje. Pre dve godine, navodi se u predlogu Zakona o trgovini, u Srbiji je bilo 61.185 prodavnica.

Jedan od izraženijih trendova na tržištu maloprodaje je i rast trgovine putem interneta. Lane je 1.800.000 potrošača u Srbiji kupovalo robu preko interneta, što je za oko 130.000 više nego godinu dana ranije. U 2017.godini u Srbiji je bilo registrovano 407 privrednih društava za obavljanje trgovine putem pošte i interneta i njihov promet je činio oko 0,67% ukupnog maloprodajnog prometa.

Dva termina sezonskih sniženja ima i Hrvatska – od 27. decembra kada je reč o zimskom i od 1.jula kada je reč o letnjem. U Italiji svaka regija određuje svoje termine sniženja, dok u Francuskoj trgovci mogu imati samo dva sezonska sniženja godišnje i oni ne mogu trajati duže od 6 nedelja.

Porastao je i broj plaćanja transakcije kupovine robe i usluga putem interneta. Beleži se povećanje sa 2.757.790 transakcija u 2015. na 10.223.964 lane. U 2015.godini plaćanja su vršena platnom karticom i na domaćim sajtovima realizovano je 26,86% transakcija, dok je sa inostranstvom 73,14%. Lane su plaćanja vršena pored platnih kartica i upotrebom e-novca, kao i elekrtonskim bankarstvom. Na domaćim sajtovima je realizovano 32,27, a na inostranim 67,73% transakcija.

Upravo zbog razvoja elektronske trgovine, novim Zakonom o trgovini precizno se definišu oblici elektronske trgovine: prodaja preko elektronske prodavnice trgovca koji nudi robu, prodaja robe preko elektronske platforme koja povezuje trgovce i potrošače, prodaja robe potrošačima preko elektronske prodavnice ili preko elektonske platforme pri čemu se roba isporučuje direktno iz magacina proizvođača ili veletrgovca.

Novi zakon o trgovini

sezonska sniženja

lažna sniženja u prodavnicama

e trgovina

onlajn prodaja robe

zimsko sniženje

letnje sniženje

turističke manifestacije