Zbog prištinskih taksi, srpskog brašna nema na teritoriji Kosova i Metohije

Prištinske takse dovele su do povećanja trgovinskog deficita i maloprodajnih cena na Kosovu i Metohiji, rekao je Tanjugu Aleksandar Radovanović iz Privredne komore Srbije. Napomenuo je da su najviše pogođeni proizvođači iz prehrambene industrije, proizvodnje ambalaže, naftne i farmaceutske industrije, kao i proizvođači građevinskih materijala.

Analize PKS govore da je smanjenim plasmanom robe iz Srbije na KiM najviše pogođen proizvodni sektora, jer su repromaterijali i sredstva za rad činili 65% robe koja je tamo prodavana.

- To je svakako uticalo na povećanje cena u maloprodaji na Kosmetu, gde smo svedoci da su za 5,3% povećane cene za vreme trajanja mera. Nabavlja se roba slabijeg kvaliteta za veću cenu - kaže Radovanović.

Direktor Žitobačke iz Kule i predsednik poslovnog udruženja mlinova Srbije Žitounija Vladimir Vojnović kaže da srpskog brašna praktično nema na Kosovu i Metohiji, iako je tamo isporučivan za 6-7 mil EUR.

- Žitobačka je na tržište KiM imala i do 1,5 mil EUR prometa, a to je sada potpuno stopirano. Problemi za nas počeli pre uvođenja takse od 100% iz novembra 2018. godine, kada je oktobra 2017. uvedena taksa od 40 EUR po toni brašna, koju je plaćao uvoznik - kaže Vojnović i ocenjuje da je to bio "probni balon", jer su uspeli da nametnu taksu iako je potpuno suprotna CEFTA sporazumu.

Smatra da prestankom sprovođenja ovih taksi od 100% neće prestati problemi, jer takozvana kosovska vlada odobrava uvoz samo proizvoda koji su deklarisani na "republika Kosovo".

- Naši carinski organi takvu robu neće ocariniti, jer će zahtevati da na mestu isporuke piše Kosovo i Metohija, UNMIK Kosovo ili bilo šta drugo - napominje Vojnović.

Otkriva da brašna iz severne ili centralne Srbije nema u južnoj srpskoj pokrajini, a da je ono što ipak "prođe" šverc, čije količine nije moguće proceniti.