Krk, prvo pametno ostrvo na Jadranu

Krk ima besplatnu Wi-Fi mrežu, mrežu e-punjača, više od pola gradske rasvete su štedljiva LED svetla, a uz pametne klupe, imaju i pametne kante za đubre.

Još sedamdesetih godina prošlog veka radnik krčkog Komunalnog društva Ponikve odlazio je jednom dnevno da proveri stanje u rezervoarima za vodu jašući na magarcu, jer puteva za automobile nije bilo.

Danas kontrolna soba u Ponikvama izgleda kao kokpit svemirskog broda – na ekranima se, u realnom vremenu, prati voda, kanalizacija i deponije. Prate se protoci vode, nivoi, pritisci, a može se upravljati i ventilima.

Nijedan objekat na terenu više nema ljudsku posadu, a ceo sistem kontroliše jedan čovek koji sedi pred ekranima, piše Jutarnji list.

Osim toga što su dovele vodovod s kopna na ostvo, uspostavile kanalizacionu mrežu i filtriranje otpadnih voda, ali i podigle odvajanje otpada na nivo daleko iznad proseka Hrvatske, Ponikve su se pozicionirale kao predvodnik digitalnih, pametnih rešenja zahvaljujući kojima Krk danas prednjači i kao pametan grad i kao pametno ostrvo.

U Krku su pre više od deset godina pokrili centar grada besplatnom Wi-Fi mrežom. Pokrili su grad i s oko 40 nadzornih kamera koje služe kao asistencija za detektovanje komunalnih problema, a pokazalo se i kao dobra ispomoć policiji. Zamenili su više od 60% javne rasvete štedljivim LED sijalicama, kako bi smanjili potrošnju električne energije, gde su zabeležene uštede od 65%. Preostalih 40% rasvete zameniće se u narednih šest meseci.

Na ostrvu je postavljena mreža e-punjača za električne automobile, čime se podstiče e-mobilnost. Prošle godine je izrađena Strategija razvoja pametnog Grada Krka 2018-2022, koja definiše niz kratkoročnih i dugoročnih ciljeva, a sve s jasnom namerom da Krk postane prvi energetski nezavistan grad i CO2 neutralno ostvo na Mediteranu.

Krk je sanirao svoju deponiju, paralelno razvijajući sistem energetske efikasnosti i sistem proizvodnje električne energije iz prirodnih izvora, pa je tako, recimo, na deponiji instalirana velika solarna elektrana. Međutim, i đubre dolazi pripremljeno. Naime, na Krku su instalirane takozvane pametne kante za otpatke. Kante same komprimuju otpad, povećavajući zapreminu za sedam puta u odnosu na klasične.

Krk je dobio i pametni parking tako što su senzorima pokrivena gradska parkirališta na kojima se, putem aplikacije, u svakom trenutku mogu pratiti zauzeta i slobodna parkirna mesta. Vozači tako, na pametnom telefonu, mogu proveriti da li imaju gde da parkiraju kao i da li im se uopšte isplati da ulaze u centar, što je vrlo korisno u turističkoj sezoni. U toku je gradnja pametnog semafora koji će, uz brojanje saobraćaja, prikazivati i stanje na parkiralištima.

Krk je postao deo evropske inicijative Pametna ostrva koja nastoji da reši dva osnovna problema zajednička svim evropskim ostrvima – iseljavanje i energetska nezavisnost. Kao najbolji evropski primeri spominju se danska pametna ostrva Samso i Bornholm. Samso, recimo, još od 2007. godine dobija 100% električne energije preko vetroelektrana i iz biomase, a lokalna zajednica finansirala je gradnju trajekta na biogas koji takođe sami proizvode. Bornholm takođe većinu energije dobija iz biomase i vetra, a 2008. pokrenuli su projekat Jarko zelena ostrva s ciljem da se stvore nova radna mesta kroz održivi turizam, produženje turističke sezone kao i podsticanja lokalne ekološke poljoprivredne proizvodnje.