Beograd postao prvi grad u Evropi u kome je smešten arhiv "Wikipedie" - koliko znamo o preuzimanju podataka?

Beograd je nedavno postao prvi grad u Evropi u kome se nalazi celokupna rezervna baza ("backup") podataka sajtova "Wikipedia" i "Wikimedia". Zahvaljujući medijskoj dokumentaciji "Ebart consulting" i Milošu Rančiću, uredniku "Wikipedie" u Beogradu će se naći gotovo 7 terabajta podataka najveće slobodne internet enciklopedije, koja je jedna od 10 najposećenijih sajtova na Internetu. Podaci će moći da se koriste u naučne, informativne i edukativne svrhe potpuno besplatno.

S obzirom da je reč o ogromnoj količini podataka, koju je skoro nemoguće direktno preuzimati preko Interneta, veći obim informacija moći će direktno da se preuzme iz "Ebarta".

Direktor medijske dokumentacija "Ebart consulting", Velimir Ćurgus Kazimir kaže za "eKapiju" da je velika stvar što u Beogradu imamo oko 7,5 terabajta "bekapa" kompletne "Wikimedie" i "Wikipedie", što je ogromna količina podataka koja se ne može ni jednostavno ni brzo preuzeti ( "to download") ovim našim Internetom, pa čak ni nekim mnogo bržim.

- Zato je jako bitno što zainteresovani ljudi i institucije koji hoće određene podatke u većoj količini mogu to lično kod nas da učine, preko hard diska ili da donesu svoj računar u naše prostorije, pa da im mi direktno prebacimo. To je jedan aspekt, koji je vrlo važan iz tehničkih razloga, ali postoji i jedan drugi aspekt ovog projekta koji zadire u medijsku sferu, a to je u stvari medijska ali i obrazovna funkcija ovog projekta.

(Velimir Ćurgus Kazimir)

Projekat "Wikinews"

U okviru projekta "Wikimedie" pokrenut je i projekat "Wikinews". "Wikinews" (wikivesti) postoje skoro godinu dana na srpskom jeziku i njih radi grupa entuzijasta iz Beograda, praveći jednu obimnu bazu dnevnih vesti.

- Sada ćemo pokušati, uz saradnju sa Fakultetom za medije i komunikacije i studentima novinarstva, da kapacitet "Wikinewsa" bude veći, raznovrsniji i ažurniji. I da se naravno kasnije u to uključe i studenti drugih fakulteta - kaže Ćurgus i dodaje da ljudi koji već rade za "Wikinews", to rade iz dubokih poriva, bez materijalnih sredstava, što deluje iznenađujuće u ovom svetu profita.

- Ali s druge strane mi znamo da postoji sve veći broj projekata otvorenog tipa od softvera, preko "Wikipedie" i "Wikimedie", pa do "Googla", koji nude potpuno besplatno informacije računajući na to da će masovnošću korišćenja tog medija doći do određene komercijalizacije, odnosno sredstava da bi se taj projekat odvijao sam od sebe.

Nepoznavanje Interneta

Ništa se međutim ne odvija samo od sebe, smatra Ćurgus, jer su pre svega potrebni ljudi. U Srbiji postoji grupa ljuda koji su puni entuzijazma i spremnosti da rade nešto što je od opšteg interesa i što će ostati.

- Sve ono što se ubaci u "Wikimediu" i "Wikipediu", bilo da su to lični podaci koje je neko sam sastavio, bilo da ih je skinuo sa sajtova ili preneo iz leksikona, širi prostore znanja i informacija. Mi zapravo i ulazimo u sve ovo jer smo suočeni sa jednom krizom korišćenja Interneta, ne po broju korisnika i konekcija, nego po broju stvarnog načina korišćenja Interneta. Internet ima i svoj zabavni deo, u obliku igrica, interaktivnih komunikacija, ali Internet je prevashodno izvorište ogromnog broja izuzetno korisnih informacija u raznom spektru delatnosti.

Direktor "Ebarta" kaže kako su oni prepoznali da je u Srbiji došao trenutak da taj Internet dobije svoj sadržaj, da ne bude samo besmisleno lutanje i surfovanje od portala do portala sa igricama i muzikom.

- Prava, suštinska korist dolazi od sadržaja koji poseduju portali kao što je "Wikimedia" i razne on-line arhive, kakvu na primer i "Ebart consulting" razvija već sedmu godinu.

Zainteresovanost sugrađana za nove podatke

Na pitanje koliko je zainteresovanost među građanima i predstavnicima institucija za preuzimanjem podataka, Ćurgus kaže:

- Dobijamo veći broj poruka od ljudi koji se javljaju i koji su zainteresovani za razne delove "Wikimedie". To su ljudi koji smatraju da imaju tehničke mogućnosti i da odrade sami neke "backupove". Mi smo za to, jer smatramo da što ima više "backup" širom sveta, cela ideja postaje demokratskija i operativnija. S jedne strane tako primećujemo veliku zainteresovanost, a sa druge određeno nepoznavanje funkcionisanja "Wikipedie".

Internet u službi znanja a ne lake zabave

I tu se opet vraćamo na pitanje znanja, jer se kod nas ni u školama uglavnom ne obučavaju mladi ljudi na koji način se pretražuju velike baze podataka zatim, koja su prava - šta se može, a šta ne preuzeti.

- Treba pristupiti opismenjavanju ljudi u pogledu Interneta, i upoznati ih sa drugim pretragama pored "Googla" . Čak i veoma mali broj korisnika "Googla" ne zna da koristi naprednu pretragu, ume samo da ukuca reč koju traži i dobije ogroman broj podataka iz kojih ne zna šta da uradi. Tako da je tu potrebna određena sinergija ministarstava kulture, prosvete, telekomunikacija, pa i ministarstva za lokalnu samoupravu kako bi se Internet i njegovo korišćenje postavilo na prave osnove. Uporedo sa povećanjem broja korisnika, brzinom protoka i smanjenjem cena, treba raditi i na edukaciji kako da se Internet koristi. Inače će vrlo brzo doći do zasićenja ili će se Internet shvatiti na način da je to samo jedan oblik lake zabave, a to sigurno nije tačno.