Lepak za kosti - novi način za saniranje teških preloma

Američki naučnici su otkrili da lepak koji vodeni crv koristi da napravi sebi kućicu na dnu mora može da se koristi da zalepi kosti i da nije toksičan za ljudski organizam. Specijalan lepak omogućiće nam da izbegnemo teške operacije, ugradnju šrafova i metalnih pločica, a za razliku od lepkova koji su se do sada koristili, ne izaziva infekcije.

Teški prelomi kostiju, kada je kost skoro smrvljena, veliki su problem za hirurge koji moraju da koriste tanane vijke i pločice kako bi držali delove kosti u mestu dovoljno dugo dok ne zarastu. Ali novi lepak, poput onog koji koriste vodenih crvi, uskoro će biti od velike pomoći hirurzima da fiksiraju teške prelome.

Rasel Stjuart, glavni istraživač na Univerzitetu u Juti, i njegove kolege su otkrili da peščani crvi koriste promenljivost pH vrednosti da bi učvrstili lepak. U njihovom organizmu pH je niska i lepak je tečan. Međutim, kada se nađe u morskoj vodi, koja ima višu pH vrednost, lepak počinje polako da se steže. Posle nekoliko testova, istraživači su napravili sintetičku verziju lepljivog poliakrilnog lepka koji je dovoljno otporan da se ne bi rastapao u vodi i jak kao superlepak. Lepak iz laboratorije je čak dva puta jači od "originala" – lepka crva. Dodatni eksperimenti na kulturama ćelija ne pokazuju znakove trovanja, tako da je lepak, očigledno, i neškodljiv za ljude.

– Iako postoje veoma visoki medicinski standardi o upotrebi lepkova, svi koji su se do sada koristili izazivaju infekcije – kaže Džefri Kerp, biološki i hemijski inženjer u Brajgam bolnici u Bostonu.

Novi lepak je jedinstven i po tome što može da se nanosi na vlažne površine bez razmazivanja s ozleđenog dela. Ostali lepkovi se inače lako mrljaju i hirurzi imaju velike teškoće prilikom njihovog nanošenja na mokre delove. Teško ih je naneti tačno na predviđenu zonu, kaže Kerp.

Stjuart i njegove kolege veruju da novi lepak može da se koristi kao dopuna žicama, iglama i pločicama. I kod maksilofacijalnih preloma, gde se koriste igle i viljci koji mogu da uzrokuju kozmetička oštećenja, moguće je ubrizgati lepak, izbegavajući tako operaciju.

– Jedan od naših zadataka je da zadržimo veoma male delove vrlo precizno nameštenim. Neophodno je da ostanu tako dok ne zarastu, što traje šest nedelja – kaže Tomas Hidžinds, ortopedski hirurg u medicinskoj školi pri Juta univerzitetu, koji je specijalizovao prelome zglobova.

Tehniku ukrali od vodenih crva

Rasel Stjuart, glavni istraživač, dobio je ideju proučavajući male vodene crve koji prave zamkove u pesku. Oni prave svoje kanale na dnu okeana koristeći zrna peska i komadiće školjki, koje ređaju u mestu deo po deo, kao cigle i malter.

– Crvi se suočavaju sa nekoliko problema dok grade zamkove pod vodom. Njihov lepak treba da prianja uz mokre delove, a svoja lučenja moraju da zaštite od njihovog rastapanja u okeanu. Iako je lepak u početku tečan, on posle očvrsne. Crvi su time rešili sve svoje probleme i mi pokušavamo da im ukrademo ideju – kaže Stjuart.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 30.08.2009.)