U Sloveniji svaki 10. zaposleni stranac - Radnici iz Srbije na drugom mestu

Ključni problem slovenačke privrede je što što ovoj zemlji nedostaje radne snage da bi održala visoke stope ekonomskog rasta kao poslednjih godina, istakao je ministar privrede Slovenije Zdravko Počivalšek u razgovoru s čelnicima nekoliko kompanija u stranom vlasnišštvu.

Prema podacima državne statističke kancelarije, krajem proššle godine u Sloveniji je bilo 885.700 radno aktivnih osoba, među kojima i 87.700 stranaca. To znači da je gotovo svaki deseti zaposleni stranac.

Najviše ih iz Bosne i Hercegovine (42.000), a zatim iz Srbije (oko 11.000, a sa Kosovom i Metohijom 18.100). Slede radnici iz Hrvatske, kojima nisu potrebne radne dozvole zbog članstva u Evropskoj uniji. Najmanje je radnika iz Severne Makedonije - oko 6.000.

Porast zaposlenih stranaca poslednjih godina je vrlo veliki, jer od 2015. godine dozvole za rad i boravak mogu se dobiti u opštinama, diplomatskim predstavnišštvima u inostranstvu ili preko agencija za zapošljavanje.

Ipak, za Sloveniju je i dalje veliki problem nedostatak radne snage.

- Zato je glavna briga sadašnje Vlade kako da osigura dovoljan broj radnika na tržištu rada, ali i da se ostane konkurentan kada se radi o platama zaposlenih - istakao je ministar u razgovoru sa predstavnicima stranih investitora u Dekanima kod Kopra, prenosi Index.hr.

Pitanje dodatne radne snage, po oceni Počivalšeka, moglo bi se reššiti stimulativnim merama na području plata, uključivanjem više mladih na tržište rada, dodatnim radom penzionera i privlačenjem nezaposlenih sa biroa, ali i uvozom radne snage iz drugih zemalja, pa i trećih država izvan EU-a, čega se ne treba plašiti.

Najviše je zaposlenih stranaca u građevinarstvu, ali često se radi o onima koje slovenačke kompanije odmah prosleđuju na rad u druge članice EU. To u nekim slučajevima izaziva i nezadovoljstvo u susednim državama. Tako u Austriji građevinski sindikati tvrde da je slovenačka uobičajena praksa da se za poslate radnike strance uplaćuju porezi i doprinosi na minimalnu platu, čime njihove kompanije stiču konkurentsku prednost u odnosu na austrijske u nekim sektorima, navodi Index.hr.