Sindikati traže povećanje minimalca od 10%, Unija poslodavaca procenjuje da je realno do 6%

Povodom najava ministra finansija Siniše Malog da bi na jesen mogla da bude povećana minimalna cena rada, sindikati smatraju da povećanje minimalca ne bi trebalo da bude ispod 10%, dok u Uniji poslodavaca u ovom trenutku procenjuju da je realno povećanje do 6%.

Minimalna cena radnog sata u Srbiji ove godine iznosi 155 dinara, što je mesečno oko 27.000 dinara, dok je cena minimalne potrošačke korpe dostigla 37.000 dinara.

Predsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i savetnik predsednika UGS Nezavisnost Zoran Ristić za Tanjug kažu da se nikakvi zvanični razgovori o minimalnoj ceni rada za 2020. godinu još ne vode.

- Ono što je doneto zajednički na Socijalno-ekonomskom savetu, a to su prihvatili i poslodavci i Vlada Srbije na predlog sindikata, jeste da minimalna zarada u narednih tri godine bude izravnata sa minimalnom potrošačkom korpom. To je ono što je cilj, a da bi se to postiglo znači da bi minimalna zarada trebalo da postigne povećanje 10 i više odsto - kaže Orbović i dodaje da bi to značilo da minimalac bude oko ili preko 30.000 dinara.

Ristić kaže da bi trebalo razmišljati o povećanju minimalne cene rada, koje neće biti jednocifreno, jer bi to vodilo ka ranije postavljenom strateškom cilju da minimalna zarada dostigne minimalnu cenu potrošačke korpe.

- Nismo prošle godine insistirali na tome, ali da bi se ljudima obezbedila egzistencija, potrebno je da se približi minimalna zarada vrednosti minimalne potrošačke korpe - kaže Ristić.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da bi povećanje minimalne cene rada trebalo da bude u realnim okvirima.

- Realno je da se minimalna zarada poveća za onoliko koliko se u sledećoj godini očekuje povećanje bruto domaćeg proizvoda i inflacije koja je relativno niska. Znači, to bi bilo realno uvećanje od 5% do 6% u odnosu na sadašnji nivo.

Dodaje da bi poslodavci mogli da prihvati i veće povećanje minimalca, kao što je to bio slučaj u poslednje dve godine, ali, kako kaže, samo uz uslov da država to kompenzuje poslodavcima.

- Strateški cilj je da već možda krajem 2020. godine minimalna cena rada pokriva minimalnu potrošačku korpu, a sada već da se kroz dogovore koji predstoje približi toj vrednosti - kaže Ristić i dodaje da treba težiti da minimalac bude izuzetak i da nemamo 350.000 ljudi u Srbiji sa minimalnom zaradom i stotine hiljada ljudi koji neredovno primaju zaradu, nego da imamo uređen sistem u kome minimalna zarada predstavlja minimum egzistencije za one koji rade i njihove porodice. Ljubisav Orbović podseća da je model u EU da minimalna cena rada bude 60% od prosečne zarade, što se poklapa kada se preračunava sa ovim što pokušava da se uradi.

I pored povećanja zarada, u Srbiji su i dalje plate među najnižima u Evropi, pa ljudi odlaze u inostranstvo, kaže on:

- Sa ovakvim povećanjima o kojima govorimo, mislim da će teško biti da se motivišu ljudi da ostaju u zemlji. Moralo bi da se promeni nešto i da dođe do ozbiljnijeg povećanja zarada, kao i sigurnosti posla u Srbiji.