Anders Hagelberg, ambasador Švedske u BiH - Dolazak švedskih investicija koči nepovoljna poslovna klima i korupcija

(Anders Hagelberg) Ambasada Švedske u BiH ove godine planira da u BiH uloži oko 19 mil EUR raspoređenih u nekoliko značajnih sektora. Takođe, u saradnji s drugim međunarodnim partnerima realizuju nekoliko projekata kojima se, pre svega, nastoji da se poboljša energetska efikasnost javnih objekata i celokupna ekološka slika BiH, kao i privredno okruženje i preduzetništvo.

Anders Hagelberg, ambasador Švedske u BiH, u intervjuu za eKapiju kaže da iako Vlada Švedske daje velike investicije za ukupni razvoj BiH, interesi privatnih švedskih kompanija za dolazak u tu zemlju su i dalje na niskom nivou, najpre zbog ne tako povoljne poslovne klime i prevelike korupcije.

- Budžet Odeljenja za razvojnu saradnju u Ambasadi Švedske u BiH ove godine je oko 19 mil EUR. Najčešće podržavamo projekte koji su važni za okolinu u Bosni i Hercegovini, zatim za ekonomski razvoj, u šta spadaju sektor poljoprivrede i preduzetništvo, ali podržavamo i oblasti koje se odnose na vladavinu zakona, demokratije, javne administracije i civilnog društva.

Kada je reč o privatnom sektoru, aktivnosti Švedske su tu poprilično limitirane. Prvi razlog tome je činjenica da je BiH malo tržište, drugi razlog je udaljenost, a treći kompleksnost. Osim toga, ništa manje važna nije ni ograničena poslovna klima. Zbog svega toga, švedske investicije u BiH su poprilično limitirane.

Ipak, tu jako važne mogu biti privatne kompanije i veoma sam ponosan što vidim ulaganja u softversku i IT industriju.

Mnogo je interesantnih, važnih i profitabilnih investicija u Bosnu i Hercegovinu švedskih IT kompanija.

Vidim neka ulaganja i u industriji namještaja i proizvodnje, ali u velikoj meri ona su i dalje ograničena.

- Smatram da ova zemlja ima zaista veliki potencijal u IT sektoru, drvno-prerađivačkoj industriji, poljoprivredi i u proizvodnom sektoru. Naravno, blizina ogromnom evropskom tržištu sa 500 miliona potrošača još je jedna konkurentska prednost. Šta onda sprečava da se ovaj potencijal iskoristi? Definitivno su to ograničena poslovna klima i previše korupcije, koja sprečava mnoge švedske kompanije da dođu ovde, ali i druge prepreke. Poslovanju treba integracija. Evropska unija je tržište sa 500 miliona potrošača na kojem kompanije mogu da deluju u skladu s istim propisima u svim zemljama. Kada to poredim sa Zapadnim Balkanom, ovde vidim mnogo prepreka koje poslovanje čine skupljim, te manje privlačnim i konkurentnim.

- Sve više kompanija u svetu, ne samo u Evropi ili Švedskoj, počinje da razmišlja tako da imaju određenu odgovornost za budućnost te zato počinju da radei u skladu sa Agendom 2030 i sa 17 ciljeva održivog razvoja. Ipak, treba reći da i ciljevi održivog razvoja pružaju određene poslovne prilike, posebno u ekološkom i zelenom sektoru. Uz to, raste i svest potrošača, a to je jako važno. Rekao bih da mnogi potrošači u Švedskoj ni ne žele da kupuju proizvode koje nisu proizvele kompanije koje su dugoročno posvećene ispunjenju ciljeva održivog razvoja.

- Moram reći da to nije samo dobra praksa u Švedskoj. To su zapravo propisi EU. Kada zemlja postane članica EU, odmah joj se otvara veliko evropsko tržište sa 500 miliona potrošača. Takođe, u vezi sa integracijom u EU i budućnosti BiH u okviru Unije, bilo bi neophodno da BiH ne samo uskladi nego i da deluje u skladu sa svim propisima, kao što je slučaj i sa svih 28 zemalja članica.

Švedska mnogo čini u okviru oba sektora koje ste pomenuli. Što se tiče životne okoline, u ovih nekoliko godina, finansijski podržavamo BiH sa oko 10 mil EUR koji su usmereni na energetsku efikasnost javnih objekata. Na projekte poboljšanja kvaliteta vazduha u BiH rasporedili smo oko 4 mil EUR. Ulažemo, takođe, novac i u projekte prečišćavanja otpadnih voda i tretmana čvrstog otpada u BiH.

U oblasti poljoprivrede, u partnerstvu sa USAID-om podržavamo projekat FARMA. Švedska je obezbedila 10 mil EUR za period od šest godina.

- Po mom mišljenju, najvažnije je boriti se protiv korupcije, jer ona mnogo košta građane ove zemlje. Takođe je veoma važno učiniti administraciju efikasnijom i uskladiti propise, kako u zemlji, između dva entiteta, tako i s drugim zemljama Zapadnog Balkana i sa EU, da bi se stvorilo okruženje u kome je kompanijama lakše da posluju.