Rast direktnih stranih investicija na Zapadnom Balkanu - Makedonija na prvom mestu sa uvećanjem od 260%, u Srbiji 44%

Region Zapadnog Balkana prošle godine zabeležio je rast direktnih stranih investicija, uprkos negativnom trendu u celom svetu, pokazuje izveštaj tela Ujedinjenih nacija.

Dok su u celom svetu direktne strane investicije pale za 13% na 1.300 mlrd USD, u regionu Zapadnog Balkana, koji je u izveštaju označen kao Jugoistočna Evropa i deo šireg regiona privreda u tranziciji, došlo je do rasta od 33%, na 7,4 mlrd EUR.

Prema "Izveštaju o investicijama u svetu 2019" Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD), najveći rast na Zapadnom Balkanu zabeležila je Severna Makedonija, u kojoj je priliv stranih direktnih investicija povećan za 260% , sa 205 mil USD 2017. na 737 mil USD prošle godine.

Od zemalja u regionu koje su u Evropskoj uniji, najveći rast priliva stranih direktnih investicija je imala Slovenija — 81%, na 1,4 mlrd USD. U Hrvatskoj je zabeležen pad od 43% na 1,2 mlrd USD, a u Bugarskoj od 21% na 2 mlrd USD. Grčka je zabeležila rast od 9% na 4,3 mlrd USD i Rumunija od 9% na 5,9 mlrd USD.

Srbija je u 2018. bila drugi najveći primalac direktnih stranih investicija među tranzicionim zemljama, što obuhvata i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, s rastom akcijskog kapitala, navodi se u izveštaju UNCTAD-a.

Srpska privreda je najveća u podregionu i relativno je diversifikovana, sa strateškim položajem koji olakšava logističku infrastrukturu, dok rudna bogatstva, posebno bakra, privlače kompanije koje istražuju resurse. Među direktnim stranim investicijama, izveštaj navodi udeo francuskog Vanci Airports u aerodromu Nikola Tesla i kineskog Zijina u rudniku Bor.

Izveštaj tela UN za trgovinu i razvoj ukazuje i na investicije u srpski automobilski klaster s projektima britanske Essex Europe i japanskog Yazakija, kao i istraživački centar u Novom Sadu nemačkog proizvođača guma Continental.

Priliv stranih direktnih investicija u Severnoj Makedoniji je više nego tri puta veći, s rekordnih 737 mil USD. Većina je, ukazuje se u izveštaju UNCTAD-a, otišla u izvozno orijentisani investicioni klaster, uglavnom u automobilskoj industriji u tehnološko-industrijskim razvojnim zonama. Jedna od skopskih slobodnih zona je privukla američkog proizvođača automobilskih rezervnih dijelova Dura Automotive Systems.

Direktne strane investicije u zemljama u tranziciji pale su opet u 2018. godini, uglavnom usled pada u Rusiji, Azerbejdžanu i Kazahstanu. Priliv direktnih stranih investicija u Rusiji, prema izveštaju, prepolovio se na 13 mlrd USD, pošto su investitori i dalje oprezni, delom zbog geopolitičkih briga i slabog rasta BDP-a.

U svetu su prošle godine strane direktne investicije pale za 13% na 1.300 mlrd USD, što je najniži nivo od svetske finansijske krize. Treći godišnji pad uzastopce, ocenjuje UNCTAD, uglavnom je posledica vraćanja akumuliranih zarada američkih multinacionalnih kompanija u prva dva kvartala 2018. posle poreske reforme.

Već neko vreme globalna politička klima za trgovinu i investicije nije povoljna kao u vreme najvećeg rasta i razvoja, ocenjuje se u izveštaju.

Direktne strane investicije u razvijenim privredama došle su na najniži nivo od 2004. padom od 27%. Sa druge strane, kako ukazuje UNCTAD, direktne strane investicije u zemljama u razvoju su stabilne, s rastom od 2%.