Prepisivanje istog medikamenta za sve pacijente pogrešno - Personalizovana medicina uz DNK analize određuje lek i dozu

Nova era u medicini počela je dešifrovanjem ljudskog genoma. Razumevanje genetskog koda donelo je pravu revoluciju u postavljanju dijagnoze, prevenciji i lečenju mnogih bolesti, naročito karcinoma. Klasična medicina jedan lek daje svim osobama koje imaju određenu bolest. Lekovi su isti, a pacijenti nisu. Personalizovana medicina ili terapija po meri pacijenta uglavnom se zasniva na genetskim testovima. Najveći evropski stručnjaci iz te oblasti upoznali su naše lekare sa evropskim dostignućima.

Samo dve trećine pacijenata ima korist od svoje terapije. Prema najnovijim istraživanjima jedan od tri leka koji se trenutno primenjuje ne postiže željeni rezultat. Razlog je jednostavan – bolesti su različite kao što se i ljudi razlikuju.

Moderna medicina je razvila i testove koji mogu utvrditi da li je neki lek odgovarajući ili ne. To je omogućila farmakogenomika.

Ron van Šejk ekspert za farmakogenomiku iz Holandije navodi da je jedna od oblasti gde imamo nova saznanja koja daju nove mogućnosti u lečenju - genetika i poznavanje DNK.

- Do sada smo svim pacijentima propisivali isti lek i dozu. Ali, mi znamo da svi ne metabolizuju lekove u jetri na isti način i da je to genetski određeno. Novi način je da se svakom pacijentu na osnovu njegovih DNK informacija određuje lek i doza - kaže Van Šejk.

- Mi u Italiji imamo novi pristup bolesti i određivanju nivoa terapije za sve u socijalnom sistemu. To nam pomaže naročito kod onkoloških pacijenata gde prevenira negativne efekte, kao kod psihijatrijskih i kardioloških pacijenata da odredimo terapiju prema genotipu i fenotipu - naglasio je Mauricio Simako.

Kada se terapija odredi za svakog pacijenta izbegavaju se mnogi negativni efekti lekova i pacijent se brže oporavlja.

- U Holandiji možete ući u svaku apoteku sa svojim DNK informacijama i svaki farmaceut vam može na osnovu tih podataka reći koju dozu i lek možete koristiti. Sa sedam evropskih zemalja pokušavamo da napravimo bazu podataka i delimo informacije kako bi pratili reakciju pacijenata i delotvornost leka - kazao je Ron van Šejk.

Primarijus dr Sanja Stanković, direktorka Centra za medicinsku biohemiju KCS, ističe da je farmakogenetika "lični print" koji svaki čovek ima i na osnovu koga će se u budućnosti propisivati terapija.

- Rešili smo da promovišemo korišćenje farmakogenetike u našim zdravstvenim institucijama i ideja nam je da, zajedno sa prethodnom školom koju smo održali o farmakogenomici i personalizovanoj terapiji, danas našim kolegama pružimo uvid u to koja su najnovija dostignuća u kliničkoj implementaciji ove oblasti, što znači da pokušamo da objasnimo kako će u budućnosti pacijenti da se leče - zaključila je dr Stanković.

Farmakogenetski testovi pomažu da se odredi terapija sa manjim rizikom i boljim efektom za pacijenta kao i individualizaciju terapije zahvaljujući DNK informacijama.