U Srbiji briga o životu u stambenim zgradama prestaje kod zidova sopstvenog stana

Strah od poplave u podrumu i kontrola ulaska u zgradu za stanare u prizemlju, problem prokišnjavanja krova za one na poslednjem spratu, dotrajali liftovi koji su često neispravni, samo su neka od "opštih mesta" koja brinu gotovo sve stanare stambenih zgrada u našoj zemlji. Ko brine o "zajedničkim prostorijama" i da li su zidovi vašeg stana granica iza koje prestaje vaša nadležnost i interesovanje ? Ima li sankcija za bahate i neodgovorne komšije ?

U vreme bivše socijalističke Jugoslavije, o održavanju stanova, koji su bili dominantno u društvenom vlastništvu, brinule su nadležne službe. U međuvremenu, otkupljena su stanarska prava, pa je sada stanarima prepušteno da se sami staraju o svojoj imovini.

Oni se uglavnom žale da nemaju novca za to, jer je za sve starije zgrade očito potrebno mnogo sredstava. Sa druge strane, veliki problem je i stambena tj. kultura življenja. Deviza "baš me briga, neka drugi brinu o tome, što bih ja to radio" odavno je "lajt motiv" naših sugrađana.

Sa promenom vlasničke strukture potpuno iščezava društvena briga i odgovornost, ali i obaveza vlasnika stanova da kroz mesečne izdatke ulažu u održavanje zgrade. Tako zub vremena nagriza elektro i vodovodne instalacije, vožnja liftom posle nekog vremena postaje potencijalna opasnost, dok nam podrumi liče na rimske katakombe.

Iako je Zakon o održavanju stambenih zgrada donet još 1995. godine (minimalne izmene usvojene su 1996. i u januaru 2001. godine), on se u praksi slabo sporovodi. Zakon predviđa da stambenu zgradu održavaju vlasnici, ili se obavezuju da sklope ugovor sa javnim ili nekim drugim preduzećem ili preduzetnikom, kvalifikovanim za izvođenje radova.

Kada je o Beogradu reč, održavanje više od 60% od ukupnog broja stambenih objekata povereno je JP "Gradsko stambeno".

- Na osnovu ugovora koji skupština stanara sklopi sa našim preduzećem, mi smo zaduženi za održavanje zajedničkih delova stambenih zgrada, uređaja i instalacija u njima. Visina mesečnih davanja određuje se na osnovu kvadrature stana i to 5,07 dinara po m2 za zgrade bez lifta i 7,82 din/ m2 za stanare zgrade sa liftom – rekao je za "eKapiju" Boris Mićanović, pomoćnik direktora za marketing i informisanje tog preduzeća.

Mesečnu naknadu građani uplaćuju preko uplatnice JKP "Infostan".

Otežavajući faktor za kvalitetno održavanje stambenih zgrada je mala platežna moć građana, ali i pre svega, niska svest građana, koji se, kao po pravilu, često protive zajedničkim akcijama uređenja stambenog prostora.

Onom delu građana koji ne izmiruju redovno svoje obaveze, na žalost, teško je stati na kraj. Ukoliko njihova zgrada ima sklopljen ugovor sa nekim javnim preduzećem o održavanju, teoretski to preduzeće može da ih tuži, ali ne i da otkaže usluge koje su vezane za čitavu zgradu. I onda imamo slučaj "vrzinog kola", prebacivanje odgovornosti s jednih na druge...

Stanje u Hrvatskoj

U Hrvatskoj, čiji građani su nasledili isti model, ali i svest stanovanja nakon raspada Jugoslavije, stanje je ipak malo bolje.

Iako je Uredba o održavanju zgrade doneta 1997. godine u okviru člana 387 Zakona o vlasništvu drugim stvarnim pravima u većini slična našem Zakonu o održavanju stambenih zgrada postoji jedna bitna razlika.

Naime, ovom uredbom, svaka zgrada mora imati upravitelja (predsednika kućnog saveta) koji je registrovan za tu delatnost. On upravlja zgradom, održava je i sakuplja "pričuvu". Pričuva je novčani fond suvlasnika zgrade iz koje se plaća zakonsko, obavezno nužno i drugo održavanje zgrade. Visina uplate se, kao i u Srbiji, određuje na osnovu kvadrature stana, a ne sme biti manja od 1,53 kune po m2 ( što je oko 19 dinara ) koliko je zakonski minimum.

- Mesečni izdatak stanara, koji uplatnicom uplaćuju u takve "pričuvne fondove" predstavlja zakonsku obavezu i izbegavanje uplate povlači za sobom zakonske sankcije, tako da većina građana Hrvatske redovno izmiruje svoje obaveze. Čini se da se stanje u zgradama i kvalitet življenja umnogome poboljšao od donošenja Uredbe o održavanju zgrada iz 1997. godine - rekli su za "eKapiju" predstavnici austrijske kompanije "Spiegelfeld" koja se bavi prometnom nekretnina i u našem regionu, najavljujući nove modele upravljanja i gazdovanja zgradama, koje će uskoro predstaviti u Srbiji.

Slede detalji.