Lekari nezainteresovani za rad u večernjim klinikama

Lekari u Srbiji slabo su zainteresovani za dopunski rad u "večernjim klinikama" u okviru državnih ustanova u kojima rade! Vrata većine domova zdravlja posle 19 sati i vikendom, kada bi trebalo da se obavljaju pregledi u okviru dopunski rad, zatvorena su.

Lekari koji su se opredelili za puno radno vreme u državnom sektoru, po novim pravilima ne mogu više da rade u privatnim ordinacijama. Međutim, oni mogu da ostvare dodatni prihod u večernjim klinikama u svojim ustanovama, posle završetka druge smene, kao i subotom i nedeljom.

Međutim, direktorka Lekarske komore dr Tatjana Radosavljević kaže da se na prste jedne ruke mogu nabrojati zdravstvene ustanove u kojima je večernji rad zaživeo.

- Lekarska komora sprovela je anketu preko svojih regionalnih ispostava, kako bi se utvrdilo koliko je radnika predalo zahteve za podelu radnog vremena između državnog i privatnog sektora. Videli smo da večernje klinike praktično nisu zaživele u Srbiji. Takođe, većina lekara koja traži podelu radnog vremena da bi mogli da rade i u privatnom sektoru, zasad su dobili dozvolu samo od svojih direktora, ali ne i od Ministarstva zdravlja - ističe dr Radosavljević.

Ona kaže da će Lekarska komora, kada se završe godišnji odmori, ponovo uraditi anketu kako bi uvideli da li se situacija promenila.

Do sada je samo 14 zdravstvenih ustanova ispunilo uslove za organizovanje dopunskog rada, a od toga je sedam domova zdravlja, kažu u Ministarstvu zdravlja.

U kragujevačkom Domu zdravlja dopunski i dodatni rad u večernjim satima nije organizovan jer za pružanje tih usluga lekari ove ustanove nisu zainteresovani.

- Jedan od razloga što se niko od lekara specijalista nije opredelio za pružanje vanstandardnih usluga pacijentima je preopterećenost zbog korišćenja godišnjih odmora - kaže dr Gordana Damnjanović, portparol Doma zdravlja u Kragujevcu.

Prema rečima dr Damnjanović, dodatni i dopunski rad trebalo bi da profunkcioniše do kraja godine, pod uslovom da se prijave lekari specijalisti određenih profila od kojih će biti sastavljen poseban tim.

I u beogradskim domovima zdravlja većina lekara nije zainteresovana za rad u večernjim klinikama. Primera radi, u Domu zdravlja na Čukarici nakon radnog vremena pacijente primaju ginekolozi, dok ostali lekari nisu zainteresovani. U Domu zdravlja Voždovac još uvek nije zaživeo dopunski rad, a direktorka dr Dragana Nalić se nada da će početi da rade do kraja godine.

Ni u subotičkom domu zdravlja večernji rad nije zaživeo, čak ni u Opštoj bolnici, iako su za takav rad zainteresovana 102 lekara. Dr Goran Bićanin, direktor Opšte bolnice, kaže da još uvek za dopunski rad lekara nije stiglo odobrenje Ministarstva zdravlja s obrazloženjem da neke od usluga nisu usaglašene.

U Domu zdravlja u Nišu dopunski rad lekara je zaživeo samo u Službi ginekologije.

- Na lični zahtev pacijentkinja ginekolozi mogu da pruže usluge van radnog vremena. Najčešće je to subotom kad se ne radi. Oformili smo timove lekara i sestara za dopunski rad, a usvojen je i cenovnik usluga - kaže pomoćnik direktora Doma zdravlja dr Svetlana Jović.

U Novom Sadu nema gužve

Prvi dom zdravlja koji pacijentima pruža usluge dopunskog rada još od 17. februara je novosadski Dom zdravlja. Skoro svi sektori su organizovani za ovakav rad, počev od labaratorije, preko oftalmologije, sportske medicine, dermatovenerologije, neuropsihijatrije, stomatologije, ginekologije, pedijatrije i tako dalje. Rad je organizovan u nekoliko ambulanti, zavisno od toga gde je koja služba smeštena, kao i radno vreme, pri čemu većina službi preglede organizuje u pojedinim terminima tokom dana, sem ginekologije koja pruža usluge u večernjim terminima. U Domu zdravlja kažu da gužve nisu velike i da ima zainteresovanih za ovaj vid rada.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 20.08.09.)