Ambrozija kao sirovina - vršačka firma "Ekovet" prijavila metod korišćenja alergene biljke u komercijalne svrhe

Vršačka firma "Ekovet" tvrdi da ambrozija nije isključivo štetna, već da može biti veoma dobra sirovina, pa je kao patent prijavila metod korišćenja te alergene biljke u komercijalne svrhe, saopštio je direktor tog preduzeća Dejan Maksimović.

Maksimović je rekao da ovaj metod kojim se kontroliše rasprostranjivanje ambrozije omogućava efikasnije suzbijanje te alergene korovske biljke, ali ne radi pukog uništavanja, već da bi se ona iskoristila u industriji.

- Naša osnovna ideja je da ambroziju treba proglasiti za sirovinu, jer ta alergena biljka ima relativno visok sadržaj etarskog ulja i drugih potencijalno vrednih materija - naveo je Maksimović.

On je dodao da je etarsko ulje ambrozije žućkasto zelene boje, prijatnog mirisa, sa izraženim antimikrobnim dejstvom, i može se koristiti u farmaceutsko-hemijskoj industriji.

- To je novi proizvod. Radi informacije, kod ambrozije, od cele biljke, prepoznatljivu sezonsku alergiju izaziva samo protein u omotaču polenovog zrna. Etarsko ulje te biljke nikako nije štetno, nudimo koncept koji bi umesto gubitka stvorio dobar profit - rekao je direktor "Ekoveta".

On je dodao da je umesto troška za uništavanje, moguće zarađivati na otkupljivanju i industrijskoj eksploatacije ove, za sada, isključivo štetne biljke. Maksimović je naveo i da se u Srbiji godišnje troši više od 2,5 mil EUR samo za uništavanje ambrozije sa javnih površina.

- Problem je što ne kose svi koji su obavezni, jer izbegavaju trošak, a država nedovoljno čini da ih natera da to i urade. Kada se ambrozija prepozna kao sirovina, to će biti dovoljan stimulans da se ona i kosi, jer će biti moguć otkup biljne mase. Tada bi se otvorio i niz manjih pogona za dobijanje etarskog ulja - rekao je direktor "Ekoveta".

On je podsetio na podatak da samo u Beogradu ima oko 15 miliona biljaka ambrozije, precizirajući da je to dovoljno biljnog materijala da se napravi između 2,7 i 3 tone etarskog ulja.

- Pretpostavimo da je cena 300 EUR po kilogramu, što je najniža tržišna vrednost, bruto zarada bila bi do 900.000 EUR - zaključio je Maksimović.