Japanci tražili pola miliona salata iz Kisača

Porodica Vozar iz mesta Kisač pionir je u organskoj povrtarskoj proizvodnji. Uzgajanjem povrća metodama za koje se do tada praktično nije ni čulo Andreja Vozar počeo je da se bavi još pre 20 godina. Od uzgoja organske hrane na oko 18 hektara poseda danas familija pristojno živi, kao i još 25 porodica dodatno angažovanih stalnih i sezonskih radnika.

– Od ovog posla ne možete se obogatiti, ali verujemo da će i u Srbiji potražnja za organskom hranom biti sve veća. Unovosadskim marketima prodaja, svake godine, raste za oko 50 odsto. Sledeći korak je osvajanje tržišta Beograda gde se prava organska hrana može kupiti samo na nekoliko mesta – objašnjava Andreja Vozar.

Specijalitet farme su organska salata, cvekla, kupus i karfiol, ali da bi posao opstao postepeno se proizvodnja proširila na četrdesetak kultura. Neke vrste povrća, kao krastavac ili krompir, gotovo je nemoguće organski uzgajati, ali je zato priča o salati iz Kisača bez trunke pesticida stigla čak do Japana.

– Japanci su tražili nešto što je za nas u tom trenutku bilo nemoguće. Želeli su da im nedeljno isporučujemo 500 hiljada zelenih salata. To su količine koje ne bi moglo da postigne da napravi ni celo selo. Za sada ne razmišljamo o izvozu, ali verujem da će moji potomci dostići taj cilj ako nastave porodični posao – kaže sagovornik "Politike".

Svakog drugog četvrtka na platou ispred "Spensa" u Novom Sadu, udruženje "Zelena mreža Vojvodine" organizuje pijace organskih proizvoda na kojima su Vozari jedni od najpoznatijih trgovaca. Kvantaške pijace i megamarketi su i dalje van domašaja malobrojnih proizvođača. Cene organskog povrća i voća u Srbiji više su i do 50 odsto u odnosu na konvencionalno proizvedenu hranu. Razlike na svetskom tržištu su još drastičnije tako da oni koji žele da se hrane zdravije prinuđeni su da troše bar tri puta više novca nego kada bi kupovali hemijski tretirani zeleniš. Ali, organski obrok na zapadu nešto je poput statusnog simbola, što ide na ruku već omasovljenoj proizvodnji, posebno u Americi.

Uzgajivači iz Vojvodine zato veruju da je za Srbiju, na duge staze, proizvodnja organske hrane velika izvozna šansa. Prednost domaćeg zemljišta je manja zagađenost u odnosu na hemijski tretirane evropske plantaže. Komplikovana administracija, međutim, dodatno usporava razvoj ovog nedovoljno razvijenog načina proizvodnje.

– Država počinje ozbiljnije da se bavi organskom hranom, ali i dalje ima previše analiza i ispitivanja. Sve je to tako komplikovano. I pored toga što sam proizvođač već dve decenije i dalje previše vremena provodim rešavajući administrativne probleme – ističe Andreja Vozar.

Organski suncokret za evropske ptice

Stevan Nikolić, iz Opova, proizvodi organsku hranu na oko 130 hektara podeljenih u četiri gazdinstva. Gaji nekoliko kultura, a proizvodi su namenjeni ne samo našem, već i inostranom tržištu.

– Na oko 30 hektara smo zasadili semensku slačicu. Celokupna proizvodnja ove kulture namenjena je izvozu na tržište Holandije. A oni će ovu sirovinu da koriste u proizvodnji senfa. Osim toga na oko 15 hektara imamo suncokret za ishranu ptica koji je takođe namenjen inostranim tržištima – objašnjava ovaj proizvođač organske hrane. Osim hrane za izvoz, gaji i pšenicu na oko 60 hektara namenjenu našem tržištu. On dodaje i da ga redovno obilaze kontrolori iz sertifikacionih kuća i analiziraju zemljište i plodove.

(Napomena: tekst je u potpunosti pruzet iz lista "Politika" od 16.08.09.)