I danas se pamti pasoš SFRJ - Crvene korice za bezbrižna putovanja svetom

(Foto: Wikimedia)

Pasoš SFR Jugoslavije bio je važeća međunarodna putna isprava za državljane Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i koristio se u međunarodnim putovanjima. Pasoš je opisivan kao visoko cenjen na međunarodnom nivou. Shodno tome, mnogi državljani SFRJ mogli su da odu u zapadne države tokom "hladnog rata" i imali su mogućnost da pronađu posao u zapadnoevropskim firmama.

Takođe, ovaj pasoš je opisan kao jedan od najpogodnijih u svetu, zato što je bio jedan od retkih pasoša sa kojima su državljani SFR Jugoslavije mogli da putuju slobodno i na istok i na zapad.

Glavni razlog za ovakav vid putovanja je spoljna politika, koju je Jugoslavija vodila tokom 60-ih godina prošlog veka. Ona joj je omogućila da kao jedan od lidera pokreta nesvrstanih potpiše brojne sporazume o bezviznom režimu sa zemljama ovog pokreta, ali i sa većinom evropskih država, kako u Istočnom, tako i u Zapadnom bloku.

Građani su mogli da putuju u skoro sve zemlje sveta bez vize, ali ne i u SAD, SSSR, Izrael, Kinu, Grčku i Albaniju.

Tokom 70-ih godina oko polovine punoletnih građana Jugoslavije posedovalo je pasoše i koristilo ih aktivno, zbog turizma, rada ili kupovine, što je uslovilo pojavu gastarbajtera, ali i famoznog šverca odeće iz Trsta.

Koliko su Jugosloveni voleli da putuju govori činjenica, da je 1976. godine država od 20 miliona stanovnika imala čak 16 miliona prelazaka sa jugoslovenskim pasošem.

Za većinu naših ljudi ovakvo stanje bila je sasvim normalna pojava.

Spisak zemalja u koje je moglo da se putuje bez vize, vremenom se menjao. Radilo se o jednom od najcenjenijih pasoša sveta govori i činjenica da je njegova cena na crnom tržištu bila oko 5.000 USD.

Uzimajući ovu činjenicu u obzir, postavlja se pitanje - koliko danas vrede pasoši jugoslovenskih republika?

Svake godine se objavljuje indeks moći pasoša širom sveta, odnosno lista koja pokazuje u koliko država sveta imaoci određenog pasoša mogu bez vize: Slovenija (149), Hrvatska (143), Srbija (113), Makedonija (108), Crna Gora (105), Bosna i Hercegovina (101).