PDV ostaje isti, masovna otpuštanje u javnom sektoru - strategija Vlade za pregovore sa MMF

I dok javnost naveliko debatuje o većim porezima koji bi mogli da budu na tapetu u razgovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom, izvori "Blica" iz Vlade Srbije poručuju da povećanja PDV i smanjenja penzija sigurno neće biti. Domaća vlast rešila je da pred MMF izađe sa jedinim zahtevom: da se poveća budžetski deficit na 4,5% BDP (bruto društvenog proizvoda). A kao garanciju za jeftiniju državu Vlada će se obavezati da u narednih godinu dana žestoko smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, pre svega u prosveti i zdravstvu.

- Plate i penzije u javnom sektoru neće biti dodatno smanjivanje, već zamrznute sve dok ne krene rast privredne aktivnosti, što se očekuje 2011. godine. Neće biti ni povećanja PDV-a, niti poreza na plate ili akciza. Srbija će pred MMF izađi sa zahtevom za povećanje deficita na 4,5% kako bi se pregurala kriza, a zauzvrat nudi smanjenje administracije, kadrova u obrazovanju i zdravstvu i smanjenje broja sudova - tvrdi "Blicov" izvor u Vladi Srbije.

Već posle prvih pregovora sa MMF-om, kada je Srbija isposlovala kredit od 3 mlrd EUR, najavljeno je otpuštanje 8.000 zaposlenih u državnoj i lokalnoj administraciji. Kasnije je objašnjavano da bi valjalo promeniti dva zakona, a potom i da to zapravo ne bi bila golema, odnosno dovoljna ušteda. Ipak, svi su svesni da je Srbija država činovnika, a ideju racionalizacije zaposlenih u ovom sektoru podržavaju i sindikati. Njegoš Potežica, predsednik Sindikata uprave, kaže da oni podržavaju ovu meru, ali da se ništa ne može menjati preko noći.

- Mi ćemo prihvatiti reformu i racionalizaciju, ali uz uslov da se ispoštuju svi kriterijumi za isplatu otpremnina. Neophodno je, međutim, napraviti razliku između zaposlenih u javnim i komunalnim preduzećima, koji obavljaju poslove za državu, a finansira ih lokalna samouprava, i uprave koja pruža usluge građanima. Njih je nekoliko puta manje, a uz to imaju i manje plate i Vlada mora voditi račun o tome - kaže Potežica.

Broj zaposlenih u obrazovanju povećan je sa 113.000 na 131.000 u 2004. godini, da bi se smanjio na 125.000 u 2006. godini. Prošle godine postavljen je novi rekord sa 133.000 zaposlenih u ovoj oblasti.

Žarko Obradović, ministar prosvete, kaže za "Blic" da se u ministarstvu razrađuje projekat efikasnosti sistema obrazovanja, ali da se ništa neće raditi bez dogovora sa Ministarstvom finansija i reprezentativnih sindikata.

- U razgovoru s njima povodom Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, između ostalog, upoznao sam ih i sa činjenicom da već više godina u prosveti imamo konstantno smanjenje broja učenika, ali i konstantno povećanje broja zaposlenih. Takođe, upoznao sam ih i sa podacima da ima više od tri hiljade zaposlenih koji ispunjavaju jedan od dva uslova za odlazak u penziju. U tim razgovorima niko nije spomenuo otpuštanje zaposlenih u prosveti - navodi Obradović.

Iz sindikata, pak, poručuju da je u ovom trenutku oko 3.500 onih koji ispunjavaju jedan od uslova za penziju i da bi uz otpremnine ovi ljudi mogli komotno napustiti prosvetu.

- Ove godine je iz budžeta izdvojeno oko 103 milijarde dinara za celu prosvetu, a samo za plate oko 96 milijardi dinara - kaže Branislav Pavlović, predsednik sindikata obrazovanja Srbije.

Zaposleni u Ministarstvu zdravlja slažu se sa resornim ministrom da nema niti jednog zaposlenog viška u ovom sektoru i da se uštede ne mogu napraviti tako što će se deliti radne knjižice.

Resorni ministar Tomica Milosavljević podseća da je 2005. godine izvršena golema racionalizacija kada je zdravstvo napustilo oko 15.000 ljudi.

- Posle toga je zaposleno između tri i po i četiri hiljade ljudi i to po kadrovskim standardima, vrlo restriktivno, racionalno i pažljivo. Za ovu godinu predviđeno je oko 400 novih radnih mesta. Konkursi će biti raspisivani u zdravstvenim ustanovama u narednih nekoliko meseci - kaže za "Blic" Milosavljević.

Ipak, on ističe da sve može da se radi efikasnije.

- Moguće je da se sa manje troška prave bolji rezultati, ali mislim da su glavni prostori za uštede i bolji rad u stvari promene načina finansiranja. To znači kapitacija u primarnoj zaštiti i dijagnostičke srodne grupe u bolničkom sistemu. To je nemoguće sprovesti ukoliko nema razumevanja u drugim sektorima u Vladi, odnosno ukoliko se ne promeni Zakon o platama - objašnjava Milosavljević.

Kapitaciju, odnosno plaćanje lekara po broju pregledanih pacijenata, pozdravlja i sindikat zdravstva jer to znači da će onaj koji radi primati jednu, a onaj koji zabušava drugu platu.

Kako zaposleni u ovim sektorima tako i "Blicov" izvor iz Vlade tvrdi da ovo nisu ad hok mere i da bi mogle biti primenjene u najboljem slučaju početkom naredne godine.

Inače, za nove mere protiv krize Vlada će pokušati da dobije što širi politički konsenzus, jer će, prema saznanjima "Blica", paket prvo videti opozicija pa tek onda MMF.

Izvor iz Vlade kaže da su procene da će i dogodine deficit biti 4,5% BDP-a.

Mesić: Ukinuti "krizni porez"

Stjepan Mesić, predsednik Hrvatske, pokrenuo je postupak za ocenu ustavnosti Zakona o posebnom porezu na plate, penzije i druga primanja koji je usvojio Sabor u okviru rebalansa budžeta. Mesić tvrdi da zakon koji bi dodatno udario na džep građana Hrvatske nije u saglasnosti s ustavom te zemlje jer ne poštuje principe pravednosti, jednakosti i srazmernosti. Zakon o kriznom porezu predviđa da se na plate i penzije više od 3.000 kuna (409 EUR) plaća porez po stopi od 2%, a na primanja veća od 6.000 kuna (818 EUR) po stopi od četiri odsto na ukupni iznos primanja.

Rumunija povećala deficit

Rumunija je dobila zeleno svetlo Međunarodnog monetarnog fonda da poveća budžetski deficit na 7,1 ili 7,2% bruto društvenog proizvoda, zbog sve dublje recesije u toj zemlji. Sličnu meru MMF je odobrio i Mađarskoj ranije ove godine. Georgi Pođea, rumunski ministar finansija, izjavio je da će ekonomski pad u ovoj godini iznositi najmanje 8,5 odsto. Rumunija je dobila 20 milijardi evra od MMF u martu ove godine da bi spasila posrnulu privredu.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 11.08.09.)