Mesne prerađevine moraju da zadovoljavaju standarde kvaliteta i bezbednosti, da bi bile konkurentne

Stručna radionica "Zašto izabrati originalni EU kvalitet", koja je održana na Salašu 137 u Čeneju imala je za cilj da objasni učesnicima zbog čega proizvodi sa EU šemama kvaliteta donose dodatu vrednost. Predstavnici tri najveće slovenačke kompanije za preradu mesa - Kras, Celjske mesnine i Panvita grupa upoznali su prisutne sa standardima kvaliteta i sigurnosti, koje za prehrambene proizvode zahteva Evropska unija.

Oni u Srbiji vide tržište sa potencijalom za rast svojih proizvoda evropskog kvaliteta. Za to je neophodno striktno poštovanje i čak prevazilaženje evropskih minimalnih standarda, koji inače važe za jedne od najstrožih u svetu, kao i potvrda niza standarda kvaliteta kao što su IFS, ISO, HALAL. Takođe su važne i brižan odgoj, koje obezbeđuju kvalitetno meso.

Posebno je istaknuto minimalno korišćenje antibiotika u odgoju životinja u Sloveniji, koje je dozvoljeno samo za terapijsku primenu i samim tim je znatno niže od brojnih zemalja, iz kojih je meso uvezeno i u Srbiju.

Sistem bezbednosti hrane u EU zasnovan je na nekoliko načela: odgovornosti proizvođača hrane, ali i hrane za životinje; sledljivosti hrane - sposobnost da se hrana, hrana za životinje, komponente hrane i životinje prate kroz sve faze u lancu; primeni sistema analize rizika (kako bi mere koje se primenjuju radi zaštite zdravlja bile efikasne), kao i primeni načela predostrožnosti kada je to neophodno (kako bi se u slučaju postojanja rizika, koji još uvek nije naučno razjašnjen, obezbedio visok nivo zaštite potrošača u EU).

- Bezbednost hrane je u našoj zemlji lakše rešiva, ali je kvalitet teško ujednačiti. Ono na čemu bi mi trebalo da radimo je podizanje kvaliteta i standardizacija proizvodnje hrane. Mi još nemamo zaštićene mesne proizvode na nivou Evropske unije. Samo tri srpska proizvoda - Leskovački ajvar, Homoljski med i Fruškogorski bermet imaju međunarodni sertifikat Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, čime je zaštićeno ime ovih proizvoda i njihovo geografsko poreklo na međunarodnom tržištu - rekla je Vesna Đorđević, mikrobilog Instituta za higijenu i tehnologiju mesa.

U kampanji "Originalni EU kvalitet", akcenat je na dva slovenačka proizvoda - Kranjskoj kobasici i Kraškom pršutu. Oba su zaštićena na evropskom nivou. Pravu kranjsku kobasicu može proizvesti samo 15 slovenačkih sertifikovanih proizvođača. Kraški pršut napravljen je od svežeg svinjskog buta, koji je očvršćavao i sušio se na kraškom vazduhu.