Bez zaposlenih u Srbiji posluje 32.000 firmi, smanjen broj preduzeća sa jednim radnikom

Prošle godine je, pokazuju podaci Agencije za privredne registre, u Srbiji poslovalo 146.675 privrednih društava, a izveštaje je dostavilo njih 105.596. Pozitivno je poslovalo 60.566, a negativno 27.272. Pozitivni trendovi su se odrazili na zaposlenost, jer je broj radnika 2018. godine u odnosu na 2017. godinu povećan za 50.120, te je u privrednim društvima bilo 1.311.227 zaposlenih.

Međutim, kada se pogleda analiza privrednih društava po broju zaposlenih, jasno je da je i 2018. bilo mnogo firmi koje su poslovale, a u njima niko nije radio. Naime, po podacima APR-a, u 2018. godini u Srbiji je poslovalo 32.155 firmi u kojima nije bilo zaposlenih. Dakle, svaka peta firma nije imala radnika. U isto vreme, poslovalo je i 22.800 firmi u kojima je radio samo jedan radnik. To praktično znači da je u 54.955 privrednih društava 2018. bilo samo 22.800 zaposlenih.

U odnosu na 2017. godinu, prošle godine bilo je 567 firmi manje u kojima niko nije radio i 398 preduzeća manje u kojima ima jedan zaposleni. No, uprkos tome, obrtna imovina tih firmi se povećala.

Preduzeća bez radnika prošle godine imala su neto dobitak od 37.511.948 dinara i on je bio 45,8% veći nego u 2017. Kod firmi sa jednim zaposlenim neto dobitak 2018. godine bio je 4,6% veći nego u 2017. godini. U isto vreme, neto gubitak preduzeća bez radnika 2018. godine je bio 41,8 % manji nego u 2017. godini, dok je kod firmi sa jednim zaposlenim on bio 13,4% manji nego godinu ranije.

Valja istaći da osnivanje firme bez radnika nije protivno zakonu, a po podacima, najveći broj tih preduzeća bavi se trgovinom na veliko i malo, uslugama, prerađivačkom industrijom, naučnim, stručnim, inovacionih i tehničkim delatnostima.

Konsultant Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže da postoji više razloga zašto se u Srbiji već godinama osnivaju firme bez radnika ili sa samo jednim zaposlenim.

- Mnoge firme koje imaju finansijske probleme, kao što su pretnja od odlaska u stečaj ili blokadu, otvaraju "rezervnu" firmu da bi mogle nastaviti da rade. Eventualno, pored svoje firme, koja je već u sistemu PDV-a, otvore još jednu malu, jer njihovi klijenti traže da ne rade s onom koja je u legalnom poreskom sistemu - objašnjava Rajić i dodaje da oni tako prodaju deo svojih usluga po nižim cenama, u kojima nema PDV-a.

To se uglavnom radi u uslužnom sektoru, i tu je to česta pojava, jer je onda usluga jeftinija 20%. Dakle, deo tih firmi zapravo otvaraju oni koji su već na tržištu.

Razlog za poslovanje firmi bez radnika ili sa samo jednim zaposlenim, po njegovoj oceni, mnogo je ozbiljniji i odnosi se na pranje novca i ilegalne finansijske transakcije.

- Srbija još ima veliku količinu novca čije se poreklo ne ispituje. Taj novac se ulaže u razne poslove, najviše u građevinarstvo, i to čine i firme koje nemaju radnik. Problem sa velikom količinom gotovine imaju i firme koje su u legalnom sistemu. Srbija je u grupi koja je označena kao sumnjiva kada je reč o novčanim transakcijama, i to se u svim drugim država proverava. Tako se, recimo, u Beogradu gotovo dve trećine nekretina kupuje u gotovini, dok je to u evropskim zemljama ispod 1% i svaki put se ispituje odakle novac stiže - kaže Rajić.