Poslodavci teško pronalaze prekaljene majstore - Radna snaga se odliva zbog bolje zarade u inostranstvu

U građevinarstvu i tapetarsko-farbarskim uslugama sada ima četiri puta više radnika na birou, nego što je potrebno tržištu rada, piše Politika.

Oko 180.000 zanatlija najrazličitijih profila zvanično u Srbiji traži posao. Napretek je i onih koji nisu prijavljeni na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), onih koji zapravo rade na "crno", jer su tako procenili da mogu više da zarade. Poslodavcima je zato i teško da pronađu inače tražene majstore na tržištu rada - armirače, montažere, tesare, zidare, gipsare, putare…

Samo u građevinarstvu i geodeziji bez posla, u toku ove godine, zaključno s krajem aprila, zvanično je bilo prijavljeno oko 3.330 radnika, dok se u komunalnim, tapetarskim i farbarskim uslugama na birou obrelo oko 2.000. Prema podacima iz NSZ-a, od početka godine poslodavci su tražili nešto više od 1.330 takvih zanatlija, tačnije 979 građevinaca i geodeta različitih profila i 352 majstora iz komunalnih i tapetarsko-farbarskih poslova.

To je ipak četiri puta manje nego što ih je trenutno na evidenciji NSZ-a. Statistika, dakle, pokazuje da radnika ima, ali potražnje za njima i ne u tolikoj meri, pa ovu suprotnost u Privrednoj komori građevinske industrije Srbije opravdavaju time da je prave majstore teško naći.

- Prekaljeni majstori uvek su angažovani, za njih stalno ima posla, zato najčešće i rade privatno. Za razliku od njih, na birou rada su evidentirani svi oni koji očito nisu dovoljno kvalifikovani, to su faktički ljudi koji nisu u ovom trenutku potrebni poslodavcima - smatra Goran Rodić, potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije, dodajući da Srbija kuburi sa kvalitetnom radnom snagom jer se ona iseljava iz zemlje, jureći za boljom zaradom.

- Domaća operativna i građevinska industrija odavno su ugušene, a radna snaga se već godinama odliva zbog bolje plaćenih poslova i boljih uslova rada u inostranstvu. Osim dnevnica, koje su negde tamo znatno veće, majstori imaju plaćen smeštaj i obezbeđen posao na duže staze. Zašto onda ne bi išli u druge zemlje - pita Rodić i podseća da se zarade u građevini u Nemačkoj ili Irskoj mesečno kreću oko 4.500 EUR, a kod nas za iste poslove radnik zanatlija dobija oko 2.000 EUR.

Poslodavci u Srbiji kažu da ukoliko povećaju plate radnicima onda neće imati računicu u poslovanju. Šta bi onda bilo rešenje za sprečavanje daljeg egzodusa majstora?

- Trebalo bi domaćim građevinskim firmama dati priliku da rade kao glavni izvođači u inostranstvu i u zemlji. Radnicima bi takođe trebalo da se obezbedi dugoročnije zaposlenje u građevinarstvu - ističe Rodić.

S obzirom na to da u svetu vlada kriza zanatske elite, stručnjaci smatraju da bi sve zanatlije, s kojima Srbija raspolaže ovog momenta, mogle lako da pronađu posao u zapadnoj Evropi, kolika je potražnja. Od 2000. naovamo na Zapad je otišlo oko 30.000 građevinaca, a u Rusiju oko 20.000, a budući da radna snaga odlazi, to predstavlja, dodaje Rodić, veliku pretnju za zemlju.

- Uskoro u Srbiji neće imati ko da održava infrastrukturu, puteve, termoelektrane, mostove... Dodatan problem je to što se u osnovnim građevinskim zanimanjima, kao što su zidari, tesari i armirači, ne školuje dovoljno osoba. Samo prošle godine učenika na takvim profilima bilo je tek dvadesetak - upozorava Goran Rodić.

Od početka godine poslodavci su NSZ-u podneli 160 prijava za zapošljavanje armirača, kojih je na evidenciji krajem aprila bilo 127. Tražili su i 49 montažera, a na birou ih je bilo 20, kao i 15 izolatora kojih je "na stanju" bilo sedam.