Kikiriki kao pšenica - zasadi neuobičajenih kultura u Vojvodini

Poljoprivrednici u Vojvodini, pre svega u potrazi za boljom zaradom, sve češće se odlučuju da zaseju neuobičajene kulture. Na poljima se, tako, poslednjih godina, uz pšenicu može naći i slačica, kukuruz "društvo" pravi kikiriki, a uz najpopularniju uljaricu, suncokret, gaje se i uljane tikve...

Slačica se, inače, najčešće može videti na poljima oko Subotice. Ova biljka, inače, koristi se kao sirovina za proizvodnju senfa, ali, njeno ulje koristi se i u kozmetici. Jedan od poljoprivrednika, koji je odlučio da je gaji je Marko Crnković iz Subotice.

- Slačicu ove godine gajim prvi put i zasejao sam šest jutara, odnosno, nešto više od tri hektara - kaže Crnković.

- Nedavno smo je kombajnirali i rod je bio solidan, pošto sam dobio nešto više od tone po hektaru.

Crnković se za gajenje slačice odlučio pošto su, u vreme setve, cene svih "uobičajenih" kultura bile preniske. Slačica, čak i sa najmanjim prinosom, kako su mu objasnili, donosi više dobiti sa hektara, nego pšenica kad vrhunski rodi.

- Čuo sam od nekih ratara, da su pokušali sa slačicom, pa sam i ja odlučio - veli Crnković.

- Slačica, kao usev, ne traži mnogo nege, ali, mora da se zaseje do 10. marta, godina mora da bude dobra, a njiva čista. Sama žetva nije komplikovana, jer se koriste dodaci za kombajn, kao za žetvu uljane repice. Nadam se da će i isplata biti redovna, pošto se otkupom bavi mađarsko-austrijska firma, koja ga koristi za semensku proizvodnju.

Uljne tikve se u Vojvodini sade već gotovo pet godina. Gaje se zbog semena, od kojeg se pravi izuzetno kvalitetno, hladno ceđeno ulje. Proizvodnju ove neobične uljarice ugovara i Aleksandar Bobić iz Kule. Za potrebe njegove uljare, tikve se gaje na 60 hektara, gotovo duplo manje nego prošle godine.

- Proizvodnja tikava premira se u gotovo svakoj državi, u kojoj za to ima uslova, pošto je ovo ulje izuzetno zdravo - kaže Bobić.

- Kod nas je, međutim, njen uzgoj prepušten samo nama, malim uljarima, kojih u Vojvodini nema više od pet.

Tikvino ulje, kako objašnjava Bobić, dobija se od posebne vrste tikve, koja ima seme bez koštice. Zarada na hektaru ove uljarice, kako objašnjava, može da bude i nekoliko puta veća od zarade na pšenici, a ona sama, ne traži puno nege. To je, prema tikvama usmerilo i Matu Farbaša iz Kule. On je tikve zasadio na sedam hektara.

- Gajim tikve poslednjih pet godina, od kad mi je Bobić predložio da pokušam - ističe Farbaš.

- Krenuo sam sa dva hektara i stalno sam povećavao površine. Nadam se da će i ove godine rod biti dobar i da ću opet povećati površine.

Ni ljuska za bacanje

Vojvodina je, objašnjava Bogoljub Stikić, iz Lazareva kod Zrenjanina, jedan od retkih koji je pokušao da gaji kikiriki, najsevernije mesto na kojem ta biljka uspeva. Kikiriki, koji se gaji pod zemljom, kao krompir, međutim, nije uspeo da značajnije uhvati koren, pa je i sam Stikić ove godine gaji samo jedno jutro.

- Problema sam imao na svakom koraku - jada se Stikić.

- Seme sam proizvodio sam, mašine za obradu niko ne uvozi, od stručnjaka nisam uspeo da dobijem neku pomoć, pošto se i oni prvi put susreću sa kikirikijem. Napravio sam čak i biznis plan za prozvodnju kikirikija, ali je nestao negde u "državnoj administraciji". Šteta, pošto je kikiriki biljka kod koje nema otpada. Svi znaju kako se koristi plod, ali, i nadzemni deo može da se koristi kao stočna hrana, ljuske su odličan izolacioni materijal, a njiva, na kojoj je gajen kikiriki, ostaje bogata azotom, pa joj ne treba prihrana.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 06.08.09.)