Srbija je daleko od legalizacije kanabisa u medicinske svrhe

Srbija je nekada bila najveći proizvođač industrijske konoplje u Evropi. U Odžacima je bila berza i odatle je diktirana cena u celoj Evropi. Najnovijih podataka o površinama pod konopljom još nema, jer je rok za predaju dokumentacije za dobijanje dozvole bio 30. april.

– Konoplja je, inače, jedina biljka za koju je potrebna dozvola Ministarstva poljoprivrede za setvu. Prošle godine ona se u Srbiji sejala na oko 370 hektara, ali interesovanje je u poslednje vreme ogromno. Iz iskustva našeg udruženja i zadruge u odnosu na 2018. imamo dva i po puta veće površine i tri puta više članova – ističe Timotijević.

Na opasku da se u javnosti često konoplja ili kanabis poistovećuju s marihuanom, Timotijević kaže da je isti rod, ali da su vrste različite.

- Naš zakon ne prepoznaje industrijsku konoplju i marihuanu, već ih obe svrstava u rod kanabis. Razlikuju se samo po procentu THC-a, odnosno psihoaktivne supstance. Sve što je ispod 0,3% je legalno, a sve iznad tog procenta nelegalno, odnosno marihuana. To baš i nije tako. Marihuana ili "kanabis indika" potpuno je drugačija i genetotipski pa čak i izgledom. Ona je žbunasta niska biljka, dok industrijska konoplja raste visoko i do tri i po metra i ima jednu jaku stabljiku, bar ove sorte koje su kod nas dozvoljene. One su potpuno različite od "indike" (koja ima i do 12% THC-a) i tu ne može da bude ni zabune - ističe ona.

Kako kaže, u Srbiji je zvanično dozvoljeno šest, a uzgajaju se svega tri sorte industrijske konoplje, a u državama Evropske unije 46 ili 48.

Na pitanje može li Srbija da krene u masovniju proizvodnju konoplje ili da legalizuje marihuanu u medicinske svrhe, Timotijević kaže da smo "daleko, daleko od toga".

- U našem zakonu piše da konoplja može da se koristi samo za proizvodnju vlakna i kao hrana za ptice. To je apsurd. U Srbiji ne postoji nijedna kudeljara niti ozbiljnija proizvodnja za preradu konoplje. Za poslednje tri godine u svetu je broj proizvoda koji se prave od konoplje porastao sa 25 na 50.000! Zato ne mogu da govorim o tome da li možemo da sledimo države u okruženju. U svetu se pravilnici menjaju iz dana u dan - ističe ona i dodaje da neko zaista treba ozbiljno da počne da se bavi tim pitanjima, jer ovo bi mogla da bude značajna industrijska grana i to ne samo poljoprivredna.

Problem je i nadležnost, pa tako, dodaje Maja Timotijević, poslednjim izmenama Zakona o psihoaktivnim supstancama, uz tri ministarstva – poljoprivrede, zdravlja i MUP-a, uvedeno je još pet, šest institucija koje su nadležne za ovo pitanje.

Kao učesnik radne grupe za izmenu propisa, dr Timotijević navodi da je Udruženje dalo kompletan predlog i da im je obećano da će primedbe biti usvojene.

- Taj zakon predviđa kako se psihoaktivne supstance lageruju, transportuju, prodaju... Kanabis spada u tu grupu, pa tako industrijska konoplja potpada pod transport psihoaktivnih supstanci. Mi smo dali predlog da bude izuzeta iz nekih članova zakona. Zakon je prošao javnu raspravu, primedbe su usvojene, a onda se godinu dana o njemu uopšte nije govorilo. Onda je, nedavno, ušao u skupštinsku proceduru i usvojen je bez izmena koje smo predlagali - zaključuje ona.