Studija o rizicima od poplava u Srbiji gotova do 2011 - Insitut "Jaroslav Černi" priprema preliminarne procene

Iako Srbija nije članica EU, članstvo u Međunarodnoj komisiji za zaštitu reke Dunav (ICPDR) i Međunarodnoj komisiji za sliv reke Save (ISRBC) obavezuje je da primenjuje više EU direktiva iz oblasti voda, uključujući i Direktivu o poplavama koja je stupila na snagu novembra 2007. godine. U Direktivi o poplavama definisana su tri cilja za narednih sedam godina. Prvi od njih je izrada Preliminarne procene rizika od poplava, a rok završetka studije je 2011. godina. Za anlizirana područja bi se zatim, u sledećoj fazi, izradile karte plavnih zona (rok završetka 2013. odina), a potom i planovi upravljanja rizikom od poplava (do 2015. godine).

U skladu sa tim zahtevima, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, odnosno Republička direkcija za vode nedavno je sa Institutom za vodoprivredu "Jaroslav Černi" iz Beograda potpisala ugovor o izradi preliminarne procene rizika od poplava na teritoriji Republike. Preliminarna procena rizika od poplava je obiman posao kojim treba obuhvatiti kompletnu teritoriju Srbije, tako da je izrada podeljena u tri faze, koje obuhvataju period od 2009 do 2011. godine, kažu za eKapiju u tom Institutu.

- Preliminarna procena rizika od poplava, osim što je potrebna radi uklapanja u aktivnosti na nivou EU, ima veliki značaj i za našu zemlju. Naime, u pitanju je sistematizacija podataka o postojećem stepenu rizika od poplava na celoj teritoriji Srbije, kao i započetim i potrebnim aktivnostima na smanjenju rizika od poplava- objasnila je Marina Babić Mladenović iz Insituta "Jaroslav Černi".

Rezultati Preliminarne procene će se zatim koristiti za definisanje ukupnog obima posla na smanjenju rizika od poplava, kroz izradu mapa plavnih zona i planova upravljanja rizikom od poplava, koji bi uključili investicione i neinvesticione mere. Prema tome, izrada Preliminarne procene će, između ostalog, omogućiti definisanje prioriteta radova i planiranje potrebnih sredstava za oblast zaštite od štetnog dejstva voda.

U okviru aktivnosti na upravljanju rizikom od poplava na međunarodnim vodnim područjima neophodna je razmena relevantnih informacija sa drugim državama na vodnim području. Susedne države, sa kojima Srbija deli najvažnije slivove, već su članice ili kandidati za pristupanje EU. Ove zemlje su obavezne, da u cilju efikasne i održive zaštite od poplava u međunarodnim slivovima obezbede saradnju sa državama koje nisu članice EU.

Preliminarna procena rizika od poplava u Srbiji sprovešće se na osnovu raspoloživih ili lako dostupnih informacija, kao što su istorijski podaci i analize dugoročnih tendencija (uključujući i uticaj klimatskih promena).

U Direktivi o poplavama definisani su samo osnovni rezultati koje treba da pruži Preliminarna procena rizika od poplava, dok je izbor metoda za njenu izradu prepušten državama. Ključno pitanje Preliminarne procene rizika od poplava treba da bude definisanje "mogućeg značajnog rizika od poplavana nekom području.

Preliminarna procena rizika od poplava treba da obuhvati: izradu karata područja sa prikazom granica rečnih slivova, topografije, korišćenja zemljišta; opis poplava koje su se desile u prošlosti i koje su imale značajne štetne uticaje na ljudsko zdravlje, životnu sredinu, kulturno nasleđe, privrednu aktivnost i sl; opis značajnih istorijskih poplava za koje se u sličnim budućim događajima mogu očekivati značajne štetne posledice. Takođe, treba da bude obuhvaćena i procena mogućih štetnih posledica budućih poplava na ljudsko zdravlje, životnu sredinu, kulturno nasleđe, privrednu aktivnost. Pritom je neophodno uzeti u obzir što više činjenica kao što su topografija, rečna mreža, hidrološke i geomorfološke karakteristike, objekti za zaštitu od poplava, položaj naselja, privredna aktivnost i sl.