Budućnost poljomehanizacije u Srbiji u IT sektoru i izvozu

Povoljniji uslovi prodaje poljoprivredne mehanizacije učinili su da ovo tržište postepeno oživljava. Kako tvrde uvoznici, menjaju se i navike kupaca, s obzirom na to da je nekada kupovina dostizala vrhunac nakon isplate roda ili zbog sajamskih popusta za vreme Poljoprivrednog sajma. Danas zainteresovani mogu da računaju na subvencije na osnovu kojih se opredeljuju za mašinu ili priključak.

Izvršni direktor kompanije Kite-Srbija Đorđe Mišković procenjuje da će konačni bilans uvoza poljomehanizacije u ovoj godini iznositi oko 2.000 traktora i oko 100 žitnih kombajna, ukupne vrednosti od 100 mil EUR. Istakao je da je uvoz priključnih mašina u zastoju, jer još nisu stupile nacionalne mere podrške, koje se očekuju pre ili tokom Poljoprivrednog sajma, a trebalo bi da važe do jeseni.

- Adut u oživljavanju domaće proizvodnje mogli bi da budu povoljni uslovi koje država nudi investitorima, o čemu svedoči indijski Tafe, koji je sadašnji vlasnik IMT-a. Punu podršku zaslužuju i mali proizvođači poljomehanizacije, priključnih mašina i opreme - smatra Mišković.

Kod nas se sklapanjem traktora i proizvodnjom poljomehanizacije bave novosadske firme Agropanonka i Agrovojvodina, FPM Agromehanika iz Boljevca i Majevica iz Bačke Palanke.

- Postoje pogoni koji vraćaju imidž kvalitetne proizvodnje, ali trenutno nismo u stanju da proizvedemo kompletan traktor, jer su troškovi razvoja i proizvodnje veliki, te stoga sarađujemo sa inostranim dobavljačima - kaže generalni sekretar Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije Marko Stojanović.

Dodaje da IT sektor i softverska industrija mogu da budu osnova za reindustrijalizaciju poljoprivrede u delu poljomehanizacije:

- Spoj modernih tehnologija i proizvodnje je sigurno nešto o čemu treba razgovarati. Ako proizvodimo softver za audi i mercedes, zašto ne bismo proizvodili i za jedan traktor. Država bi trebalo da radi na podsticajima koji će to omogućiti.

Aleksandar Švonja, direktor prodaje u Agropanonci, smatra da je put oporavka proizvodnje poljomehanizacije u stvaranju većeg obima proizvodnje, što je moguće izvozom u zemlje regiona.