Cena jabuka najniža u poslednjih 13 godina - Marokansko tržište šansa za Srbiju?

Za domaće uzgajivače jabuke 2019. dolazi kao konačno otrežnjenje, jer Rusija za njih više nije obećana zemlja odakle su godinama ubirali milionske prihode.

Cena jabuka najniža je u poslednjih 13 godina, a uz to će nažalost i velike količine ovog voća završiti u industriji za oko četiri dinara – što je jeftinije od plastične kese u supermarketima. Šta je uzrok ovakve krize koja je mnoge proizvođače naterala da krče voćnjake u cvatu, jer od prodaje ne mogu da izvuku ni za troškove proizvodnje?

– Dosta je niska cena za industrijsku klasu. Proizvođači su uplašeni. Uredba o izvozu voća i povrća na rusko tržište takođe je dosta doprinela tome, jer sada imamo značajno manji broj izvoznika. Možda treba razmišljati o suspendovanju tog propisa. Sa druge strane, ni proizvođači nisu vodili računa o strukturi sortimenta i kvalitetu jabuka – kaže profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Još prošle godine se moglo naslutiti da dolaze promene u trgovanju sa Rusijom. U odnosu na 2017. izvoz svežih jabuka pao je sa 166.522 tone na 124.371 tonu. Prihod od 103 mil EUR oboren je na oko 78 mil EUR. Negde u to vreme zbog sumnji u reeksport ruska strana zahtevala je da Srbija jasnije definiše pravila i revidira spisak izvoznika.

Istovremeno, Rusija je rešila da smanji zavisnost od uvoznih jabuka tako što će podizati sopstvene zasade u Krasnodarskoj oblasti. Iako postoje i mišljenja da zbog klimatskih uslova ne mogu da dostignu najviši kvalitet jabuke, njihova prednost su niska cena zemljišta i energenata, tako da svoj cilj polako ostvaruju i uvoz je već gotovo prepolovljen, piše Politika.

- Ova godina još je karakterističnija, jer smo u januaru izvezli više jabuka u Rusiju nego u istom mesecu prošle godine. Problem je što je ostvareni prihod bio značajno niži. Rusko tržište je godinama bilo jedini cilj domaćih proizvođača, gde je naša jabuka postizala cenu i 60 do 70 evrocenti, a sada je od 22 do 25 evrocenti u proseku. Sortiment će, kaže Keserović, biti ključan u budućnosti, ali i ispunjavanje standarda kvaliteta država Evropske unije.

– Sorta gala i dalje se visoko kotira kao i "crveni" i "zlatni delišes". Treba da se skoncentrišemo i na klupske sorte, kao što je "pink lejdi". Problem je što kod pojedinih proizvođača i 50% roda odlazi u industrijsku proizvodnju, a tu su cene izuzetno niske – smatra on.

Sada se pokazalo da je problem što je proteklih godina svega petina ukupnog izvoza plasirano u regionu i u pojedine zemlje Evropske unije.

Do 2017. najveći kupci srpskih jabuka na evropskom tržištu bili su: Mađarska, Nemačka i Italija, ali prošle godine i tu smo imali pad prodaje. Izvoz u Nemačku je sa 6.918 tona pao na 538 tona. Interesantno je da smo manje količine jabuka izvozili i van evropskog tržišta (Maldivi, Malezija, Kuvajt, Katar, Saudijska Arabija, Kina).

Jasno je da je favorizovanje isključivo ruskog tržišta bila greška koju su svojevremeno skupo platili i Poljaci. Kada su, zbog embarga, iznenada ostali bez šanse da svoj najvredniji poljoprivredni proizvod prodaju Rusiji, sorte jabuka koje su namenski gajili za rusko tržište nisu imale prođu u Evropskoj uniji. Među stručnjacima nema nimalo optimizma da će u narednim godinama biti bolje.

Profesor Zoran Keserović već neko vreme zastupa stav da bi marokansko tržište za nas moglo da bude dobra prilika. Ističe da je došlo vreme i da se prilagođavamo evropskom tržištu i da s konvencionalne prelazimo na integralnu, organsku proizvodnju kao što radi cela Evropa.

Za voćare, sezona je propala

Nikola Kotarac iz zemljoradničke zadruge "Voćar" iz Slankamena kaže da su domaći proizvođači jabuka u ogromnom problemu i da se ova sezona može smatrati propalom zbog drastičnog pada cena ovog voća i slabijeg izvoza za Rusiju.

– Prvu klasu nakupci sada plaćaju 30 do 40 dinara. Izvoznici su se udružili i plaćaju na 90 do 120 dana. U velikim smo problemima. Država je proteklih godina uložila u subvencije, navodnjavanje, mehanizaciju i mreže i sada se postavlja pitanje zašto je to rađeno – ističe Kotarac i dodaje da su voćari, koji su se zadužili, izvukli najdeblji kraj.