Građanin Srbije u proseku zadužen oko 1.000 EUR, što je manje od građana susednih zemalja

Građani Srbije bankama trenutno vraćaju oko 7 mlrd EUR, a kada se to preračuna, svako je dužan oko 1.000 EUR, čak i onaj ko se uopšte nije zadužio. Problem je što su se građani keš kreditima zadužili 3,5 mlrd EUR, što je jednako zaduženju za stambene kredite. Kako objašnjavaju iz beogradske kancelarije Svetske banke, gotovinski zajmovi su rizičniji, jer se ne koriste za investicije, nego za potrošnju.

Sa druge strane, u bankama kažu da su ljudi kod nas mnogo manje zaduženi od onih u okolini ili u ostatku Evrope. Napominju da je 7 mlrd EUR petina bruto domaćeg proizvoda i da je Narodna banka ograničila da se keš zajmovi mogu otplaćivati na maksimalno osam godina. Dodaju da su makroekonomski pokazatelji odlični, inflacija niska, a kurs stabilan. Zbog toga ne vide rizik povećanog zaduživanja.

Sa tim se slaže i profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić:

- Rast zaduživanja jeste dinamičan, ali ako postoji stabilan dugoročan privredni rast i ako rast plata to prati, onda ne vidim da to zaduživanje može da bude problematično.

Dinarski krediti čine najveći deo kreditiranja kada su u pitanju gotovinski krediti i krediti za refinansiranje. Prosečan iznos keš kredita je oko 400.000 dinara.

- Neka se svako zadužuje onoliko koliko hoće i koliko mu banka dozvoli. Međutim, država mora da uputi jasnu poruku da ugovori moraju da se poštuju, moraju da se izvrše i da neće biti izuzetaka kao u slučaju stambenih zajmova indeksiranih u švajcarskim francima. Ugovor se može izmeniti samo pregovorima banke i klijenata, uz podjednaku saglasnost - napominje ekonomista Ljubomir Madžar.

Kada je reč o komšiluku, u Hrvatskoj je dug po stanovniku porastao na 3.800 EUR. u Bosni i Hercegovini na 3.000 EUR, u Crnoj Gori oko 2.000 EUR, a u Makedoniji 1.500 EUR.