Zbog čega idemo na prvomajski uranak?

Međunarodni praznik rada, najčešće nas asocira na uranak, ranojutarnji izlet u prirodu, uz obavezan doručak na travi, koji se neretko pretvara u celodnevno roštiljanje i druženje.

Koliko, međutim, sam uranak ima veze sa 1. majem? Da li je taj običaj nastao onda kada je i 1. maj počeo da se slavi?

Prema običaju, prvomajski uranak počinje tako što se 1. maja u zoru, pre izlaska sunca, a ponekada i čitav dan ranije, ode u prirodu i najčešće uz logorsku vatru, sa jelima iz kotlića ili uz roštilj, dan provodi u druženju s porodicom i prijateljima.

Slični običaji, međutim, postojali su i pre nego što je 1. maj počeo da se obeležava kao praznik.

Uranak je, s druge strane, običaj koji je karakterističan i za jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Vaskrs. Toga dana vernici ustaju rano kako bi prisustvovali jutarnjoj vaskršnjoj liturgiji, nakon čega bi neki u prirodi doručkovali uz tradicionalno tucanje vaskršnjim jajima.

Zbog toga se u protekilim godinama često moglo čuti da je, u vreme vladavine socijalizma, iz ideoloških razloga, jedan uranak zamenjen drugim.

Običaj ranog ustajanja i odlaska u prirodu se, takođe, vezuje i za još jedan verski praznik - Đurđevdan.

Naime, u srpskoj narodnoj kulturi, u znak sećanja na buđenje srpskog naroda u dva značajna istorijska događaja, Prvom i Drugom srpskom ustanku i 1804. i 1815. godine, uranak se vezivao za uspomenu na đurđevdanski sastanak hajduka.

Obeležavao se jutarnjim odlaskom školske dece sa učiteljima u prirodu, pevanjem rodoljubivih, hrišćanskih i tradicionalnih pesama, i igrom.

uranak na Vaskrs

Uskrs uranak

uranak na Đurđevdan

uranak za 1 maj

zašto se za 1 maj ide na uranak