Svaka stopa po srebru i zlatu - umesto od džinsa i trgovine Novopazarci bi lagodnije živeli da koriste samo deo rudnog bogatstva

Umesto od džinsa i trgovine, mnogo lagodnije bismo živeli da koristimo samo deo rudnog blaga kojim raspolažemo - smatra geolog Alija Halilović. - Golija puna gvožđa, na Rogozni u izobilju bakra, srebra i zlata koje se kopalo još u Srednjem veku.

Dok Novi Pazar sa oko 25.000 nezaposlenih grca u problemima i "sve karte" baca na malu privredu, džins i trgovinu, više stručnjaka tvrdi da ovdašnja privreda ide "u pogrešnom smeru" i da ne koristi prirodne resurse.

- Gazimo po gvožđu, bakru, srebru i zlatu, u izobilju imamo i drugih skupih ruda, umesto da ih iskoristimo i uđemo u velike svetske poslove, mi se radije oslanjamo na trgovinu, nekakvu poslovnu spekulaciju i sitan ćar. Nad Novi Pazarom dominira Golija, koja je prepuna volframa, a "gvozdeni šešir" na ovoj planini, sa "epicentrom" oko lokaliteta Lisa, ne bi mogao da se iscrpe decenijama - kaže geolog Alija Halilović i naglašava da su rezerve rude bakra, srebra i zlata na Rogozni odavno potvrđene i vredne milijarde dolara.

- Praktično cela Rogozna "leži" na plemenitim metalima. Samo iz jedne tone rudnog koncentrata može se, osim bakra, izvući i 210 grama srebra i nebeznačajna količina zlata. Dolazili su ovde razni stranci, snimali, merili, upozoravali, čudili se što ogromno bogatstvo ne koristimo... Samo naši, ovde u Novom Pazaru, i u Beogradu, nisu ni prstom mrdnuli da se to bogatstvo iskoristi i da svi živimo mnogo bolje - naglšava Halilović.

Zanimljivo je da su obojeni metali na Rogozni "vađeni" i topljeni još u srednjem veku.

- Izgleda da su naši preci bili promućurniji nego mi danas, oni su još tada znali čime raspolažu, a bogatstvo su umeli da koriste - kaže Aranđel Balović, poljoprivrednik sa Rogozne.

Malo dalje - na Pešteru, leže ogromne rezerve mrkog uglja koje bi mogle da "hrane" i veliku elektranu. Do sada je registrovano oko milijardu tona, neki stručnjaci smatraju da rezerve uglja premašuju i fantastičnih pet milijardi tona.

U dolini Ibra, u opštini Raška, neiskorišćene su ogromne rezerve: bora, bazalta, azbesta, magnezita, dolomita i drugih ruda. O kakvom je bogatstvu reč, možda najbolje govori podatak da tona koncentrata nekih od ovih ruda na svetskom tržištu vredi po 1.000 i više dolara.

Katanci na sve strane

Zbog nerazumne državne politike, više ne rade ili samo tavore "Bela stena" u Baljevcu na Ibru, "Ibarski rudnici", Rudnik azbesta "Korlaće", rudnik dolomita u Trnavi kod Raške...

Propao je i posao oko eksploatacije rude bora i izgradnje fabrike borne kiseline u Baljevcu na Ibru.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 24.07.09.)