Srbija gubi plodno zemljište zbog prenamene i neodgovornog eksploatisanja

Priča o tome da Srbija svake godine gubi 25.000 hektara plodnog zemljišta, poznata je već duži period. Međutim, na reševanju ovog problema gotovo da se i ne radi. Oranice se namenjuju infrastrukturi i industriji, a osim ove prenamene, veliki problem je i maksimalno iskorišćavanje humusa i smanjenje plodnosti sa 4% do 2%.

Kako navodi agroekonomski analitičar Branislav Gulan, najviše se gubi državnog zemljišta. Oko 200.000 hektara se ne obrađuje i stoji zaparloženo.

- Postoji inicijativa države da se zemlja koja se ne obrađuje podeli mladim poljoprivrednicima na korišćenje. Od ukupno 4,1 milion hektara obradivih površina u Srbiji, obrađuje se 3,4 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Gazdinstva prosečno koriste 6,1 hektar zemlje, dok kompanije poseduju 304 hektara u proseku. Nije normalno da gubimo toliko plodnih oranica svake godine. Kako koja vlast dođe. tako daju placeve da se grade naselja, a za to dobijaju glasove. Strašno je koliko malo zemlje navodnjavamo - ističe Gulan.

Agroekonomista Milan Prostran zabrinut je zbog neodgovornog ponašanja prema plodnoj zemlji. Zakon kaže da se poljoprivredna površina pretvara u industrijsku i građevinsku ukoliko za to postoji potreba. Kako navodi, zemljište se svuda smanjuje iz ovih razloga, ali je problem kada se to dešava na najplodnijoj zemlji:

- Čak ni država nije uredila da zakupac mora da vrati isti ili bolji kvalitet zemljišta. Eksploatiše ga do te mere da ono postaje neplodno. Tako uzmu zemlju u zakup na pet godina i zaredom seju pšenicu, a to je pogubno.

Tvrdi i da država ima oko 500.000 hektara zemlje kojima loše gazduje. Zbog toga smatra da je što pre potrebno doneti noviu Zakon o poljoprivrednom zemljištu ili njegove izmene.

- Poljoprivredno zemljište će se smanjivati sve više, ali ako sačuvamo plodnost, neće imati toliko negativni uticaj. Ali kao površine smanjujemo zbog drugih stvari, a istovremeno ga devastiramo, onda je to opasno. A to se sada dešava - tvrdi Prostran.

Kao idealno rešenje navodi se ideja da novi investitori koriste stare napuštene lokacije i industrijske zone. U Razvojnoj agenciji Srbije objašnjavaju da je čitav niz faktora koji utiču na ovu odluku. Među njima su infrastrukturna opremljenost lokacije i tehničko rešenje samog objekta.

- Investitori se često odlučuju za gradnju novih objekata, posebno jer postojeći neretko nisu u dobrom stanju ili nezadovoljavaju potrebe. Nisu ni usklađeni sa ekološkim standardima, o čemu se veoma vodi računa. Pri odabiru lokacija, bira se ona koja je blizu tržišta za plasiranje robe, da je tu i auto-put, ali se vodi računa i o dostupnosti radne snage. Među industrijskim zonama koje su trenutno aktuelne su one u Subotici, Pančevu, Inđiji, Staroj Pazovi, Novom Sadu i Nišu.